Poslednjih godina bademi se sve više koriste u ishrani. Zdravi su, a bademovo mleko je veoma popularno na tržištu.
Malo je poznato da se bademi uzimaju pred spavanje i da su korisni za dobar san. Ipak, treba se konsultovati sa lekarom, jer ponekad orašasti plodovi mogu da izazovu alergijsku reakciju.
Potiču iz Irana i uzgajaju se već oko 5.000 godina. Pretpostavlja se da je čovek kultivisao prvi badem još u bronzano doba u oblastima centralne Azije, današnje Jermenije, Azerbejdžana, Irana. Kasnije su se gajili duž celog istočnog Mediterana.
Postoji nekoliko vrsta badema, a u ishrani se koristi slatki, jer gorki sadrži cijanid koji je otrovan. U Srbiji raste i divlji badem, a najpoznatija vrsta je stepski badem, koji raste u Deliblatskoj peščari.
U grobnici egipatskog faraona Tutankamona pronađeni su bademi. Rimljani su ih bacali na mladence jer su verovali da donose plodnost.
Korisni su zbog hranljivih materija i bogat su izvor melatonina, hormona koji reguliše spavanje. U bademima se nalazi i triptofan, esencijalna kiselina koju ne proizvodimo prirodnim putem, već je unosimo u naš organizam hranom.
Triptofan našem telu pomaže da zaspimo tako što proizvodi seratonin, hormon koji utiče na raspoloženje i osećaj sreće. Badem je bogat i magnezijumom, antiinflamatoran je i bogat antioksidansima, pa je odličan za jačanje imuniteta.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
