Bambus je poznat kao jedna od najbrže rastućih biljaka na svetu, ali malo ko zna da se, osim u dekorativne svrhe, koristi i u građevinarstvu, proizvodnji nameštaja, tekstila, pa čak i u ishrani. Koliko vrsta uspeva u Srbiji, kako se pravilno gaji i zbog čega je sve češći izbor za žive ograde i uređenje dvorišta, objašnjava Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča.

– Stablo bambusa je dosta tvrdo. Osim dekorativnih svojstava, može da ima i druge namene. Od njega se prave razni ukrasi, a koristi se i u građevinarstvu – priča ona.

Govoreći o vrstama bambusa, kaže da postoji veliki broj različitih vrsta i da geografski položaj u velikoj meri utiče na to koje mogu da uspevaju.

– Kod nas su rasprostranjene dve do tri vrste koje mogu da uspevaju na ovom području. Nije svaki bambus pogodan za svako geografsko područje. Mi, recimo, nemamo crni bambus i nemamo neke minijaturne vrste.

Na pitanje koje vrste bambusa mogu da se uzgajaju u Srbiji, Slađana odgovara:

– Kod nas se najviše gaji bambus žutog stabla. On se najviše koristi u dekorativne svrhe.

Objašnjava da je veoma pogodan za brzo formiranje živih ograda i zaklanjanje pogleda.

– Najviše se uzgaja i vrlo je primenljiv za brzo rastuće žive ograde, odnosno za prostore gde treba zaštititi pogled. Pritom je veoma otporan i dugo uspeva u ograđenim prostorima, u žardinjerama i u saksijama. Imate vrste koje mogu da narastu i do tri metra visine, naravno uz odgovarajuće uslove. Bambus je biljka koja voli dosta vode. Voli drenirana, ocedita i rastresita zemljišta, gde može veoma brzo da širi svoje rizome. Tako se i razmnožava – kaže Slađana.

Dodaje da su se poslednjih godina pojavile i patuljaste vrste bambusa koje imaju svoju dekorativnu primenu. Imamo i šarenolisne vrste bambusa koje uspevaju na ovim prostorima.

Ističe da dobro podnose naše klimatske uslove.

– Ne izmrzavaju i mogu veoma lepo da podnesu naše zime.

Na pitanje da li bambus cveta svake godine i kakav mu je cvet, naša sagovornica kaže da on nema karakterističan cvet.

– Ima takozvanu metlicu, poput pampas trave. Ta metlica se pojavljuje u jesen. Pravilno održavanje je veoma važno. Vrlo je bitno da se stara stabla svake godine orežu u jesen, kako bi ostale mlade biljke. U proleće iz tih rizoma ponovo izbija veliki broj novih mladih biljaka.

Na pitanje da li je tačno da pojedini bambus može da naraste više od jednog metra za samo jedan dan, kaže da ne može sa sigurnošću da potvrdi, ali da je to moguće u određenim uslovima.

– Kada krene da raste i kada ima odgovarajuće uslove, bambus raste veoma bujno i veoma brzo. Moguće je da dođe i do toga. Ipak, takav intenzivan rast traje ograničeno. On ima period naglog rasta, a zatim dostigne određenu visinu na kojoj se zaustavi. Mislim, kada bi svakog dana rastao po jedan metar, otišao bi u ogromnu visinu. Zato ima tu ekspanziju brzog rasta, možda upravo u proleće, kada su vlaga vazduha i temperatura odgovarajući, pa može da poraste i do jednog metra dnevno. Nakon toga rast usporava i stagnira. Ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da se to dešava baš kod svake biljke. Znam da mlada biljka koja izbije u proleće raste veoma brzo – ističe ona.

Govoreći o primeni bambusa, kaže da se danas sve više koristi kao ekološki prihvatljiv materijal, ne samo u građevinarstvu već i u tekstilnoj industriji, i to najviše u azijskim zemljama. Objašnjava da je jedna od njegovih najvećih prednosti upravo to što se lako uzgaja.

– Ne traži neke posebne uslove da bi mogao da se uzgaja. Svakako je bambus jedna od ekoloških biljaka. To je biljka koju bukvalno samo zasadite i redovno zalivate. Ništa joj više nije potrebno. Čak i tamo gde postoje odgovarajući uslovi može da raste gotovo i bez uticaja čoveka.

Navodi da je gledala priloge o tome kako se u pojedinim azijskim zemljama koriste i delovi bambusa u ishrani.

– Gledala sam priloge u kojima se rizomi, odnosno krtole koje se pojavljuju u zemlji, kod određenih vrsta koriste za jelo. To je još jedna njegova korisna osobina.

Napominje da se kod nas, ipak, najviše gaji dekorativni bambus žutog stabla. Dodaje da postoje i druge vrste koje imaju sasvim drugačiju namenu.

– Imate vrste bambusa koje se koriste bukvalno za štapove za pecanje. To je onaj koji ima dugačak, vretenast list i on se takođe veoma brzo širi. To je običan bambus.

Na pitanje u kom delu Srbije bambus najčešće raste, Slađana kaže da su to vlažna područja.

– To su močvarni delovi, odnosno delovi gde se zadržava vlaga. Ali mislim da bambus uspeva gotovo svuda, da raste u svakom dvorištu bez ikakvih problema. Samo je potrebno da se redovno navodnjava. Upravo zbog toga ume da bude veoma agresivan. Kod nas zemljišta uglavnom nisu dovoljno rastresita i peskovita, ali tamo gde ima dovoljno vode i gde se redovno navodnjava, on može veoma brzo da se širi. Zbog toga prilikom sadnje treba ograničiti prostor u kojem će biti zasađen, kako se rizomi ne bi nastavili širiti sve dalje. Ja to stalno kažem mušterijama:“Otići će i kod trećeg komšije” – priča ona.

Bambus se gaji u zemlji ili može da raste i u velikim saksijama. Biljke u saksijama zahtevaju više pažnje nego one posađene direktno u zemlji.

– Zaliva se normalno svako veče. Bez obzira na to koliko je neka biljka otporna na sušu ili izdržljiva, svaka biljka koja je zasađena u ograničenom prostoru, u saksiji ili žardinjeri, iziskuje duplo više nege nego biljka posađena u zemlji. U tom ograničenom prostoru veoma brzo gubi vlagu i mora redovno da se zaliva. To je neophodno ne samo za bambus, nego za svaku biljku koja je posađena u saksiji – kaže Slađana.

Ističe da bambus i u takvim uslovima veoma lepo uspeva.

– Vrlo često ga viđam po Beogradu, na splavovima, u žardinjerama i restoranima. Ima zaista lepih primeraka koji su napravili pravu zelenu barijeru, odnosno zeleni zid između ulice i restorana. Bambus je zapravo veoma zahvalna biljka koja ne iziskuje nikakav hemijski tretman. Posadite ga, redovno zalivate i dobijete lepu ogradu ili biljku koju možete da kontrolišete. Svakako može da se kontroliše orezivanjem – zaključuje Slađana.

Dijana Maksimović

Foto: Vecteezy