Zahvaljujući dugogodišnjem iskustuvu, Vranjanac Milorad Đokić, se svrstao u red onih kalemara koji su u stanju da kaleme i proizvedu gotovo svaku voćku. Međutim, prestao je da kalemi i na imanju zasadio vinovu lozu i voćnjak sa oko hiljadu stabala raznovrsnog voća, o čijoj je proizvodnji dosta naučio čitajući Reviju “Dobro jutro” čiji je pretplatnik više od dvadeset godina. Tu je imao priliku da pročita da inženjer voćarstva iz Svilajnca prodaje seme kanadske drvenaste banane – asimina triloba i odlučio da je i sam odgaji. Uspeo je u tome, ali kada se stablo razvilo poklonio je prijateljima.
– Ona je u njihovom dvorištu izrasla u prelepo drvo koje cveta. Međutim, zbog lošeg oprašivanja ne daje plodove – priča Milorad.
Pre četiri godine u svom dvorištvu je ponovo zasadio bananu sorte musu i ona je ove godine dala prvi rod. Nažalost plodove nije uspela da iznese do kraja, zbog toga što joj temperatura nije odgovarala. Zametnuti plodovi veličine kažiprsta sa cvetom još uvek stoje na stablu i baš kao njeni ogromni zeleni listovi prava su atrakcija za sve prolaznike.
– Ovo stablo ima izdanke od kojih seledeće godine očekujem novi rod. Svakog proleća iz zemlje potera po nekoliko mladih izdanaka. Kada na sebi formiraju od šest do sedam listova mogu da se sade – priča Milorad,koji stiče da se stablo banane lako uzgaja jer nema potrebe za nekom vrstom zaštite. Ono, međutim, traži mnogo vode i zbog toga ga u letnjim mesecima treba zalivati svaki dan.
Pored ove sadnice u njegovom dvorištu raste i japanska jabuka čije plodove je prolećni mraz obrao pre vremena.
– Uz stablo ove jabuke rastu izdanci. To je podloga koja može da se razmnoži kalemljenjem – tvrdi Milorad, ističući da japanska jabuka može da se proredi orezivanjem na proleće ili u jesen. Ona ne traži gotovo nikakvu zaštitu. Doduše umeju da je napadnu neke biljne vaši na naličju lista i taj problem se uspešno rešava korišćenjem insekticida.
Njegovu baštu krase i dva žbuna nara stara dve godine, a koji mogu da se bez problema razmože od mladih izdanaka. Ima i kivano koji je u Evropu stigao iz Afrike, a u jednoj od saksija raste i kumkvat – citrus koji vodi poreklo iz jugoistočne Azije. On uveliko rađa predivne plodove od kojih može da se napravi slatko.
– Podlogu za ovu biljku koju sam našao na pijaci okalemio sam adekvatnim lastarom – priča Milorad, ističući da je ljubav prema egzotičnim biljkama počeo da gaji od trenutka kada je u dvorištu zasadio kivi čendler i počeo da proizvodi sadnice za prodaju.
Tekst i foto: Gordana Nastić
