Beru se pažljivo, da se ne oštete, samo zreli plodovi i to u više navrata, jer ne dozrevaju svi u isto vreme, a zatim se u najkraćem roku transportuju u hladnjače ili isporučuju kupcima.
Kupine je najbolje brati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima izbegavajući doba dana kada su temeperature najviše.
Ako su bobice borovnice crvenkaste, poluzrele su i kisele, i treba ih ostaviti za naredno branje.
Piše: Biljana Nenković
U julu sazrevaju kupine i borovnice, naše popularno i dragoceno crno i plavo zlato. U jeku berbe proizvođači se trude da što pre skinu rod sa plantaža i da ga transportuju do hladnjača, jer su u pitanju osetljivi i izuzetno nežni plodovi. I za borovnice, i za kupine postoji nekoliko jednostavnih pravila, kojih berači moraju da se pridržavaju.
Berba kupina počinje u julu i traje 30 do 40 dana, što je i ukupno vreme sazrevanja plodova. Plodovi, dakle, ne sazrevaju u isto vreme, već sukcesivno, te se berba obavlja u 5 do 7 navrata. Kupine počinju da se beru kada su u punoj zrelosti. Zahtevaju pažljivo branje, jer svako oštećenje može da izazove truljenje u ambalaži i tokom transporta.
Posle branja nema dozrevanja
Plodovi kupine ne mogu da dozrevaju nakon branja. Zato se beru od jednog do najviše tri dana pre potpune zrelosti. Ukoliko su otkupljivači ili kupci u blizini kupinjaka, može da se bere kada je plod potpuno zreo, ali ne i prezreo, odnosno, dok je još čvrst. Kupina je najkvalitetnija u punoj zrelosti. Ako se plodovi oberu pre ovog stadijuma, ostaju kiseli i slabije obojeni, a prezreli su neukusni i brzo propadaju. A kako odrediti pravo vreme?
– Zrelost kupine određuje se po karakterističnoj crnoj boji epidermisa, čvrstoći i ukusu. Sorte sa čvršćim plodovima trebalo bi obrati u punoj, a s mekim neki dan pre pune zrelosti. Berba kupine obavlja se ručno, bez čašice i peteljke, kada se lako odvaja i ne pruža „otpor“ beraču – savetuje Lidija Vulović, inženjerka poljoprivrede specijalizovana za voćarstvo.
Klasiranje u kupinjaku
Valja izbegaviti nepotrebno prebacivanje plodova kupine iz gajbe u gajbu i pri samoj berbi obaviti klasiranje. Pritom se izdvajaju plodovi ekstra kvaliteta, I i II klase, u zavisnosti od toga da li su namenjeni za konzum ili preradu. Pod ekstra kvalitetom se podrazumeva rod koji je ujednačen po zrelosti, krupnoći i boji, bez peteljke, sortno čist i ručno ubran. U jednom pakovanju dozvoljava se 5 odsto plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu klasu. Kupine I kvaliteta su one koje imaju iste osobine kao plodovi ekstra klase, ali je dozvoljeno da u pakovanju bude i do 10 odsto plodova koji ne ispunjavaju te uslove. Plodovi II klase moraju da budu potpuno zreli, čisti i zdravi, ali se tolerišu nedostaci u obliku ploda. U jednoj gajbici može biti i do 20 odsto prezrelih plodova, do 10 odsto s peteljkom i do 5 odsto crvljivih kupina.
Kupine je najbolje brati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima i valja, ako je to moguće, izbegavati doba dana kada su temeperature najviše. Mokre od kiše kupine ne treba brati, jer će se buđ na njima vrlo brzo pojaviti. Gajbice ili drugu ambalažu, napunjenu plodovima, treba skloniti u hladovinu tokom berbe u kupinjaku i što pre transportovati u hladnjače. Odmah se odbacuje lišće, buđavi plodovi i druge mehaničke nečistoće. Gajbice za branje treba da budu čiste i bez tragova gljivica, da ne bi došlo do zaraze tek obranih kupina.
Krupnije borovnice imaju višu cenu
Berba borovnice obavlja se u nekoliko navrata i traje od 6 do 8 nedelja, jer postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta, u razmaku od 5 do 7 dana, što zavisi od sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi kupine ili maline.
– Beru se samo zreli plodovi, koji imaju karakteričnu plavu boju plave boje. Ako su bobice crvenkaste, one su poluzrele i treba ih ostaviti za naredno branje, jer su još kisele. Najbolje ih je odmah stavljati u specijalnu i originalnu ambalažu za hladnjaču, odnosno, za transport. Ukoliko se nekoliko puta presipa, postoji mogućnost da se bobice oštete – kaže Lidija Vulović.
Tokom berbe najbolje je odmah klasirati borovnice po krupnoći. Poznato je da najkrupniji i neoštećeni plodovi dostižu i višu cenu. Što manje ruku borovnica prođe, smanjiće se i gubitak. Borovnice bi trebalo odmah transportovati do hladnjače. Gajbice ili druga ambalaža ne bi trebalo da leže na podu ili da dodiruju bočne strane vozila, koje mogu biti ugrejane od spoljašnje temperature. Takođe, gajbice ne treba stavljati iznad zadnjih točkova kamiona, zbog truckanja.
Plodovi, obrani tik pre pune zrelosti, biće dugotrajniji u odnosu na prezrele ili plodove obrane u punoj zrelosti. Kod proizvodnje borovnice za potrošnju u svežem stanju, najbolje je obučiti berače da u pravo vreme i na pravi način beru plodove, tako da sortiranje posle berbe nije neophodno.
Foto: B. Nenković
