KLIMATSKE PROMENE NE PRIJAJU NAŠIM USEVIMA
Već duži niz godina poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji, ali i na prostoru čitave Evrope postavljaju pitanje šta se dešava sa godišnjim dobima i zbog čega skoro da više i nema jasnih prelaza između njih. Takođe, sve češće se pitaju da li je zima kao godišnje doba nestala iz naših krajeva i da li će sneg kao pojava u potpunosti iščeznuti u vremenu koje dolazi!?
Zima 2023/24, recimo, sa neuobičajeno visokim temperaturama koje su u toku više dana prelazile 25 podeok i sa svega tri do četiri snežna dana, veoma malo liči na prave zime iz prethodnih nekoliko decenija. Klimatske promene su postale toliko očigledne pa se očekuje da će konstantnost viših zimskih temperatura dovesti do promena u ciklusu organogeneze većine kontinentalnih biljnih vrsta kojima je neophodno da provedu određeni period na temperaturama ispod biološke nule, odnosno ispod 5°C.
Danak (pre)toplim letima
U našim uslovima umereno kontinentalne klime, izloženost niskim temperaturama predstavlja neophodni preduslov za fiziološki proces zimskog mirovanja koji omogućava biljkama da se pripreme za sledeću sezonu. Povećanje temperature iznad biološkog minimuma onemogućava akumulaciju hladnih sati, čime se značajno smanjuje pripremljenost i produktivnost biljaka. Potreban period za niskim temperaturama je različit kod različitih biljnih vrsta. Kod voća se kreće od 750 do 1.000 časova kod kajsije, 800 do 1.200 časova kod maline, visokožbunaste borovnice i šljive, 1.200 do 1.500 časova kod kruške i jabuke. U situacijama kada biljke ne provedu dovoljan broj časova na niskim temperaturama, dolazi do pojave neujednačenog kretanja vegetacije, a cvetanje, kao osnovni preduslov za oprašivanje i oplodnju, kao i za rodnost biljaka, se takođe karakteriše neujednačenošću i različitom dužinom trajanja.
Najevidentniji uticaj izostanka niskih temperatura i snega tokom zimskih meseci ogleda se u smanjenju prinosa ozimih žitarica, a to smo upravo doživeli u sezoni koja je za nama koja se karakterisala manjom količinom požnjevenog zrna po jedinici površine u odnosu na godine sa tipičnim zimama. Kod voća, najveće štete su pretrpele malina, visokožbunasta borovnica i trešnja. Kod maline, pored nižeg prinosa i sitnijih plodova, pojava rehuljavosti, odnosno plodova koji se pri berbi rasipaju u ruci je ove godine naročito bila izražena. Kod borovnice i trešnje je takođe evidentiran niži prinos i pojava sitnijih i netipičnih plodova, a sve kao posledica poremećene organogeneze.
Voćnim vrstama ne odgovaraju ni visoke temperature u periodu vegetacije, naročito ako traju veći broj dana. Visoke temperature smanjuju vlažnost u zemljištu i vazduhu, usporavaju rast vegetativnih prirasta, ubrzavaju sazrevanje plodova, otežavaju razvijanje rodnih pupoljaka za iduću sezonu, i na taj način najdirektnije utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta plodova.
Šta je posledica dugog cvetanja i zašto listovi doživljavaju smanjenje efekta fotosinteze pročitajte u nastavku teksta…
