ZOVINE BOBICE KAO ZDRAVA HRANA
Bobice zove danas su ponovo aktuelne, iako su nas kao decu često upozoravali da ih se klonimo i da ih nikako ne jedemo tek ubrane sa žbunova. Stariji su bili u pravu! Jer, bobice bazge jestive su samo prerađene. Tako je hranljivost i lekovitost ove biljke dobila nastavak priče, koja se ne završava branjem mirisnih cvetova u maju i junu i pravljenjem od njih ukusnog soka.
Na neobranim cvetovima tokom leta stvaraju se plodovi od kojih se pred jesen mogu praviti vino, rakija, sokovi i džemovi. Oni su, podrazumeva se, organski, jer zova se nikada ne prska. Međutim, ova biljka ima svoje zakone, koje treba strogo poštovati.
U zimnici Vlade Jovanovića
– Kuvanjem odnosno preradom se eliminiše njihova toksičnost. Dakle, naši stari su znali o čemu govore. Bili su strogi po tom pitanju, kako u igri napolju ne bismo došli u iskušenje da pojedemo na oko privlačne bobice. S druge strane, plašili su se da ih ne zamenimo sa nekim drugim bobicama, koje ne bi valjalo da se jedu uopšte. Naše generacije su češće bile u dodiru sa plodovima iz prirode, nego današnje, pa je i oprez bio veći – slušamo od Vlade Jovanovića iz Aranđelovca.
On sa porodicom godinama pravi zimnicu, u kojoj su često i tegle sa šumskim plodovima iz netaknute prirode. Sklon je i eksperimentisanju, te je tako nedavno napravio i vino od crnih bobica zove. Nezrele i nekuvane bobice mogu izazvati trovanje, mučninu i povraćanje. Koriste se samo zrele, koje pristižu krajem leta i u septembru, i one moraju biti termički obrađene.
– Ubrane bobice očistiti od peteljki. Mera mogu da budu posude zapremine oko tri litra. Sipati u veću šerpu ili lonac sedam litara vode i dva kilograma šećera i prokuvati. Kad je tečnost mlaka, dodati izgnječene bobice zove. Preporučujem da se koriste rukavice za gnječenje, jer će ruke danima biti tamno crvene – kaže Jovanović.
Pekmez ili marmelada bez mirisa zove
Sastojci:
- 1 kg zrelih bobica zove,
- 1/2 kg šećera,
- 1/2 l vode,
- 1 kesica vanil šećera.
Bobice skinuti sa peteljki i oprati. U šerpu sipati vodu, šećer i očišćene bobice. Kuvati na umerenoj temperaturi oko pola sata uz stalno mešanje. Vruć sipati u teglicu i zatvoriti. Od ove količine bobica dobija se baš mala tegla pekmeza, koji nema poznati miris zove, pa mogu da se dodaju začini poput limuna, cimeta, nane. Ko želi, može da prepasira smesu pre konačne gustine, kako bi izbegao sitne semenke. Tada se dobija marmelada, po konzistenciji slična medu. I u jednoj, i u drugoj varijanti dobija se slatka zimnica efektne, tamne boje, kiselkasto – slatkog ukusa. Može da se maže na hleb, ali i da se služi uz pečenja i kuvana bela mesa.
Piše: Biljana Nenković
