Prerada stajnjaka i njegova potpuna iskorišćenost je malo složeniji proces, ali proces u kome se, osim peletiranog đubriva, dobija i električna energija. Sve to se dešava u bioelektrani u Šidu, sa čijim radom nas je upoznao Aleksandar Pezić, rukovodilac procesa proizvodnje.
– Naša priča počinje tako što mi uzimamo stajnjak koji je do sada ostajao u prirodi, a zna se da je on jedan od osnovnih zagađivača u prirodi, zbog proizvodnje metana i dobija se efekat staklene bašte. U evropskoj uniji i Americi odavno je stajnjak zastupljen u sistemu proizvodnje električne energije. I mi smo ovde sada pokrenuli tu priču tako što uzimamo stajnjak od naših koperanata, trenutno od Agropapuka, koji ima svoju farmu goveda. Otkupljujemo stajnjak koji nam dovoze i postavljamo ga i lagerujemo na naš plato. Stajnjak ubacujemo u mešnu jamu, uređajima za mešanje mešamo taj stajnjak i prebacujemo ga pumpama u fermentor i postfermentor. Stajnjak prolazi proces vrenja i dobija se isparavanje dodavanjem još nekih supstanci koje su potrebne za vrenje. Prilikom tog vrenja dobijamo metan koji je osnova u našem procesu dobijanja bio gasa. Sav dobijeni metan se gura prema uređaju CH5 koji ima generator koji pokreće priču o proizvodnji električne energije. Proizvodnjom električne energijemo dobijamo na jedan čas proizvedemo megavat električne energije. Prednosti ovog projekta su da u slučaju nekog kvara na ovom našem postrojenju imamo mogućnost, jer smo prikačeni na državni gas i konstantno smo u mogućnosti da guramo taj jedan megavat u sistem.
Nije samo struja proizvod ove bioenergane. Pored električne energije, dobija se preradom stajnjaka, ostatak koji može da se peletira i koristi kao đubrivo.
– U ovom biopostrojenju koristi se otpad da se pravi električna i toplotna energija i ostaje nam jedna vrsta đubriva koja može opet da se koristi u poljoprivredi. Time je ciklus zaokružen. I uvek obnovljiv ponovo – počinje priču Slavko Popović, vlasnik firme Lider pro o idejama i planovima bioenergane DGS u Šidu.
– Planove koje imamo pored ovog megavata koji sada proizvodimo, proizvedemo još jedan megavat na biomasu. Ostavili smo mogućnost i priključak na 2 megavata i gasa, tako da pored ta dva megavata na biomasu postoji mogućnost proizvodnje još dva megavata na gas. Toplotne energije u ovom trenutku imamo 650 kilovata na svaki sat. Zbog toga pravimo još jedan megavat na biomasu da bi imali oko 1,1-1,2 megavata toplotne energije da možemo da radimo etil alkohol od kukuruza. To je izuzetno kvalitetan alkohol koji smo već dogovorili da 100% izvozimo u Italiju. Ostatak od alkohola, to je kukuruz, bi se koristio u našem procesu proizvodnje koji je izuzetno dobra sirovina – zaključuje gospodin Popović.
Slavko Popović, firma Lider pro, bioenergana DGS
