Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА БИОПЧЕЛАРСТВО: Сви траже здрав мед, али га ретки производе

БИОПЧЕЛАРСТВО: Сви траже здрав мед, али га ретки производе

Мед од полена са биљака које су третиране пестицидима или које су генетски модификоване није здрава храна, а још мање је лек.

385
Фото: Б. Ненковић

Ситуација је заиста алармантна, јер константно загађивање животне средине, поготову у реонима који се интензивно баве воћарством, угрожава пчелу. Њен имуни систем је толико ослабљен да не може донети довољно хране ни за себе, а камоли вишкове за пчеларе.

Кошнице Душана Ристовића из Горњег Голочела код Крагујевца смештене су на 400 метара надморске висине и пчеле скупљају полен од биљака које су неколико десетина километара удаљене чак и од магистралних и регионалних путева.

Све је више људи који желе да је на њиховом столу природна и незагађена храна, али су и даље у мањини они који су спремни да такву храну и производе. Јер, та производња подразумева много одрицања, знања, а још увек не доноси већи профит од конвенционалне производње. Тако је и са медом! Мало је пчелара у Србији који су спремни да производе здрав мед и да њихове кошнице буду смештене у потпуно незагађену природу.

Мед од полена са биљака које су третиране пестицидима или које су генетски модификоване није здрава храна, а још мање је лек – тврди наш саговорник Душан Ристовић, један од ретких пчелара у Шумадији, па и у читавој Србији, који се определио за биопчеластво.

Ристовић је из села Горње Голочело код Крагујевца и пчелари од 1972. године. Око 50 својих кошница увео је у категорију биопчеларства, како би добио здрав мед. Први принцип у овој категорији производње меда јесте да нема селидбе пчела, већ су оне смештене на исто место све време.

У Србији се кошнице селе, рецимо, на сунцокрет, а сунцокрет се третира хемијом, пестицидима. Он те материје вуче из земље, преко корена и главе сунцокрета и хемија тако стигне до полена. Такав мед није чист. Неки ратари и воћари прскају биљке и с више хемикалија него што је прописано, тако да су шансе да се све то не нађе у меду заиста минималне. Отрови се сливају у мед ако су биљке загађене – каже Ристовић.

Други важан принцип кога би требало да се придржавају биопчелари јесте незагађена околина. Душан је своје кошнице сместио на породично имање, између Крагујевца и Кнића, ка падинама планине Гледић, где у пречнику од преко 20 километара нема скоро никакве индустрије, нити било којих других загађивача.

Кошнице су на 400 метара надморске висине и пчеле скупљају полен од биљака које су неколико десетина километара удаљене чак и од магистралних и регионалних путева. Можете да кажете да ваше пчеле скупљају незагађен полен, али ако вам кошнице стоје на километар од прометног пута, онда се у мед сливају отрови – објашњава Ристовић.

Пчеле у концепту биопчеластва третирају се од свих болести искључиво препаратима на биљној бази. Ристовић каже да пчелари који су окренути овом правцу за сада ове препарате набављају из Русије и Бугарске, јер их на нашем тржишту још увек нема.

Марш против ГМО

Ристовић је члан Друштва пчелара Крагујевца, које заступа став да је генетски модификован полен један од главних разлога нестајања пчела у свету. Ово друштво се прошле године придружило Маршу против ГМО, одржаном у Крагујевцу. Други важан разлог за њихову борбу је – не угрозити извоз меда, јер се овдашњи пчелари итекако ослањају на иностране купце. У овом удружењу сматрају да Европа колико сутра може да донесе прописе, као што је то урадила 2011. године, да полен генетски модификованих биљака не сме да буде у меду.

Трећа важна чињеница у биопчеларству је организована садња или сетва медоносних биљака. Ристовић каже да је, осим багрема којег има у околини, морао да засеје на својим и околним ливадама медоносне биљке. Годинама убеђује и комшије да то исто раде, како би пчеле стално имале довољно хране.

Пчелари из Шумадије озбиљно размишљају о томе да кошнице селе у друге крајеве, где нема загађења. Они тврде да је имуни систем пчела ослабљен због велике, неконтролисане и нестручне употребе хемијских средстава, поготово у крајевима где је развијена воћарска производња.

Ускоро ћемо морати да селимо кошнице на веће надморске висине и у чистије крајеве. Не само због квалитета меда, већ и због тога што је пчела угрожена због агресивне употребе хемијских средстава, која се често нестручно употребљава – тврди Слободан Лазаревић, пчелар из Чумића, села на пола пута између Крагујевца и Тополе.

И он потврђује да је, због неконтролисане употребе хемијских средстава за третирање воћа, имуни систем пчела ослабљен, а у меду се често нађу и недозвољене супстанце.

Ситуација је заиста алармантна, јер константно загађивање животне средине, поготову у реонима који се интензивно баве воћарством, угрожава пчелу. Њен имуни систем је толико ослабљен да не може донети довољно хране ни за себе, а поготово вишкове за пчеларе. Зато смо принуђени, наравно, ко има услова и капацитета, да своја друштва, чак и за стационарно држање кошница, изместимо у области где нема загађења животне средине – каже Лазаревић.

Фото: Б. Ненковић

Пчела је, тврди Лазаревић, на првој линији фронта и прво мерило и браник здравља животне средине.

Много је случајева нестручног коришћења хемијских средстава, због чега пчеле угибају, када одлазе на цветове да скупљају полен и нектар. С друге стране, уносе мед који у себи садржи забрањене супстанце, које се открију каснијим анализама које радимо када желимо да га продамо. То су два мерила која указују на то да је ситуација алармантна и у кошници и ван ње – објашњава Слободан Лазаревић.

Овај пчелар озбиљно размишља да своје кошнице исели из овог региона и премести их на планину Рудник или неку другу оближњу планину, где су загађења минимална или их уопште нема.

Благо које треба очувати

У Србији има обележених преко 1,1 милион кошница и није тешко израчунати колико нам је ова индустрија значајна. Поређења ради, у Сједињеним Америчким Државама, где се догађа велики помор пчела, од некадашњих четири милиона остало је свега 1,5 милиона кошница. То нам довољно говори о томе колика је тренутно снага Србије у пчеларству, па чак и у односу на Америку. Ако имамо благо, онда треба да смислимо начин и да га очувамо. Пчела живи три до четири недеље. Од тога две недеље, односно пола свог живота проведе радећи, за себе, али и за људе. Било би поштено да јој омогућимо најбоље услове. Не треба заборавити да је она једини инсект на планети која производи храну за људе – истиче Ристовић.

Бићемо принуђени да се померимо на веће надморске висине и мања насељена подручја, где пчела може прво за себе да створи храну, а онда можда и неки вишак за нас. У овим условима буквално се види да се она сама бори са свим спољним факторима, јако је ослабљена и питање је докле ће издржати. Треба и мало љубави и пажње пружити пчели, а не само мислити на зараду, како бисмо дугорочно уживали у њеној храни – додаје Лазаревић.

Шумадијски пчелари плаше се да би овај инсект у будућности могао да нестане у овим крајевима, ако се већина не определи за биопчеларство. Забринути су и што је све мање меда у кошницама, а све више у рафовима, и то по ниским ценама од свега 200 динара. Они тврде да килограм правог меда не може бити толико јефтин, те да је цена липовог и ливадског меда око 800 динара, багремовог и до 1.000 динара, док је сунцокретов нешто јефтинији.

У Србији су ретки пчелари који су се окренули биопчеларству. У Шумадији су за сада позната двојица. Треба рећи да држава за овај вид пчеларства даје и нешто веће субвенције, тако да сваки пчелар који се придружи борби за здраве пчелиње производе може да рачуна на 1.000 динара по кошници.

При оснивању пчелињака који претендују да буду у категорији биопчеластва  најпре мора да се осигура довољно хране за пчеле. То подразумева организовану садњу медоносних биљака. Пчелињак би требало стационирати на место где у пречнику од барем два километра нектар и полен потичу од пољопривредног биља из еколошке производње или од природне вегетације која није третирана хемијским средствима.

Биопчеларство подразумева и да постоји довољна удаљеност од било које производње која је извор загађења животне средине, као што су, на пример, градски центар, индустријска зона или аутопут.

Б.Н.

Добро јутро број 572 – Децембар 2019.