Sveta Jovanović iz sela Gornja Otulja, kod Vranja, je čovek koji se ne libi ni jednog poštenog posla. Ume da radi gotovo sve, pa tako ne retko sebi nađe angažman i kao čobanin. Ovog posla prihvata se uglavnom na gazdinstvu svog dobrog prijatelja u selu Gornje Žapsko, kome po potrebi čuva stado od pedesetak koza rase alpina.

Kada ih istera na pašu, u potrazi za dobrom hranom, sa njima prokrstari sve obližnje proplanke, koji se nalaze u neposrednoj blizini sela i drevnog Manastira “Sveti Stefan”. Na tom putu kreće se polako, kako bi koze usput mogle da pokupe najsočnije zalogaje hrane. Kaže da su sve koze u stadu poslušne, ali da otkažu poslušnost kada prođu pored njive sa detelinom i sve se kao po komandi sjure u nju.

– Tada mi zadaju najviše posla. Zbog toga vodim računa da ih ne teram u pravcu gde je ima – priča Sveta, ističući da ona u ovo vreme može da bude pogubno po njih.

Ovaj čobanin se sa kozama, na okolnim proplancima, može videti i u decembru. Tada je sa njima uglavnom u bagremarima gde pronalaze najviše hrane. Na paši se počaste i po nekom opalom jelovom i borovom granom, zaostalim listovima sa divljih kupina i šipurka. Kada se dobro najedu i nadišu kiseonika okupe se oko Svete što je znak da žele da idu kući. Tada same formiraju kolonu i dobro utabanom stazom krenu ka domu, ostavljajući svog čuvara na začelju.

Tekst i foto: Gordana Nastić