Jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom svetu, uspomena na dan kada je Arhangel Gavrilo obavestio Devicu Mariju da će roditi Sina Božjeg. Veruje se da na ovaj dan treba da se umije u potoku ili reci. Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje. Naložena vatra preskakala se radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje ili tora, i vikala: „Bež’te zmije i gušteri!“Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod.”.
R.D.J.
