Bosiljak je jednogodišnja biljka, veoma osetljiva na niske temperature. Raste kao razgranat grm, a najbolje uspeva na humusnom osunčanom zemljištu zaštićenom od vetra. Može dostići visinu i do 80 centimetara. Veličina listova se povećava od vrha stabljike prema njenom podnožju. Koren je osrednje razvijen, ali je razgranat i prodire relativno plitko, do 40 centimetara dubine. Zbog toga bosiljak treba dobro zalivati, naročito u stadijumu klijanja, nicanja, izbijanja izdanaka i pupljenja. Seme bosioka zadržava klijavost četiri do pet godina, a niče 7 do 14 dana nakon setve. Optimalni rezultati u gajenju bosiljka na otvorenom se postižu ukoliko se setva obavlja početkom maja. U jamice dubine 0,5 do 1 centimetra, obično se ubacuje tri do pet semenki. Vegetaciono razdoblje bosiljka traje 170 do 180 dana, a cvetanje započinje sredinom juna i cveta dva meseca. Cvetovi bosiljka su sitni i bele boje, smešteni na gornjem delu biljke.
Ljubitelji začinskog bilja međutim, bosiljak najčešće gaje u zatvorenom prostoru, kako bi ga u svežem stanju imali tokom cele godine. U kućnim uslovima, bosiljak se obično gaji u saksiji na prozoru ili u žardinjeri na balkonu, kako bi biljka imala bar šest do osam sati sunčeve svetlosti dnevno. U tom slučaju, tokom hladnih noći obavezno se mora zaštiti od mraza, a tokom letnjih vrelina redovno zalivati, ali ne previše, jer zemljište u saksiji treba da bude vlažno, ali ne i natopljeno.
Kada bosiljak u saksiji dostigne visinu od oko 15 centimetara, može se početi sa branjem lišća, koje se u svežem stanju koristi kao dodatak jelima. Može se brati tokom cele sezone, a na taj način podstičete i rast novih izdanaka. Nakon otprilike šest nedelja od sadnje, treba ukloniti vrh centralne stabljike kako bi se sprečilo rano cvetanje. Ako se cvetovi pak pojave, treba ih odseći.
Piše: Željko Dulanović
