PODRIVANJE ZEMLJIŠTA U PLASTENICIMA
Plastenička proizvodnja povrća spada u najintezivnije oblasti poljoprivrede. U jednom plasteniku s planskom smenom različitih vrsta povrća mogu da se dobiju dve, tri, pa i četiri berbe. Plastenici u koje je uloženo dosta novca ostaju dugi niz godina na istom mestu i, bez obzira koliko se zemljište oplemenjuje, uvek se obrađuje do 20 cm dubine i navodnjava pa vrlo brzo dolazi do stvaranja takozvnog plužnog đona. To je tvrdi sloj odmah ispod oraničnog, iz kojeg su istisnuti vazduh i voda, a čestice zemlje su čvrsto zbijene, prekidaju se kapilarne veze, voda i vazduh više ne mogu da cirkulišu i sprečava se prodiranje vode u dublje slojeve.
Nežan koren povrća ne može da probije taj sloj i neizbežne su deformacije, on ostaje kratak, iskrivljen, kržljav, a kod pojedinih vrsta dolazi do povratog rasta prema površini zemlje. Sve to narušava zdravlje biljaka, otežava snabdevanja vodom i hranom i na kraju smanjuje rod. Korenov sistem biljaka u ovakvim uslovima je nedovoljno razvijen, one sporije usvajaju hraniva, lošije napreduju i podložnije su napadu bolesti i štetočina. Ovakvo stanje može da se popravi podrivanjem.
Podrivanjem se razbija plužni đon, poboljšava se vodnovazdušni režim, aeracija i uspostavlja se kapilarni sistem zemljišta, pa se biljke normalno razvijaju, povećava se kvalitet i broj plodova a samim tim i prinos. U plastenicima, zbog ograničene visine, podrivanje je moguće raditi na dubinu do 30 cm, jer u objekte ne mogu da uđu jači traktori. Baš zbog toga potrebno je izabrati podrivače sa manjim brojem radnih tela. Često naši povrtari sami prave ove mašine i prilagođavaju ih svojim potrebama. Podrivanje bi trebalo uraditi makar jednom godišnje i to pre zasnivanja proizvodnje najintenzivnije i najakomulativnije vrste povrća, a to je obično u proleće ili u rano leto. Uloženo vreme i novac u ovu agrotehničku meru višestruko se vraća kroz kvalitet i prinos povrća.
Piše: dipl. inž. Radovan Bjelica
Foto: Shutterstock
