Od svih voćnih vrsta breskva se reže najoštrije. Ako se ne bi rezala, životni vek breskve bio bi izuzetno kratak, a rod bi se svake godine premeštao ka spoljnim delovima krune. U rejonima s blagom zimom breskva se može orezivati tokom čitavog perioda mirovanja. U kontinentalnim rejonima ovaj posao treba odložiti do početka cvetanja. Način i intenzitet rezidbe treba prilagoditi opštem vegetativnom stanju voćaka, sortnim osobinama i obliku krune.
Breskvi se prvo prosvetljava kruna. Izbacuju se polomljene i grane koje se ukrštaju i zasenjuju. Ako je vršni rast bujan, za produžnicu se uzima vršni letorast i uklanjaju letorasti u neposrednoj njegovoj blizini. Kad je vršni rast slab, skeletne grane se prevode na bočni letorast. Ako nije bilo izmrzavanja, za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice, umereno bujne, dužine do 50 cm, dobro zdrvenjene i sa dosta cvetnih pupoljaka. One se ostavljaju na 15 do 20 cm u vidu riblje kosti na skeletnim granama drugog reda. Najbolje je mešovite grančice ostavljati na dvogodišnjoj grani, ili na starijim granama, ako su dobro osvetljene. Broj mešovitih rodnih grančica po stablu, u zavisnosti od uzgojnog oblika i bujnosti sorte, ostavlja se od 30 u gušćem do 80 grančica u klasičnom zasadu.
Majske kitice, cvetne grančice, pa i prevremene grančice, izbacuju se iz osnove. Ostavljaju se samo u slučaju ako je bilo zimskog izmrzavanja pupoljaka i kad sorte imaju osetljive pupoljke na niske zimske temperature. Mešovita rodna grančica koja je donela rod reže se u osnovi ili do prve mešovite grančice.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
