Tročlana delegacija iz Bugarske je tokom dvodnevne posete Institutu za voćarstvo imala priliku da se upozna sa novostvorenim sortama u ovoj naučno-istraživačkoj organizaciji, ali i novim tehnologijama u voćarskoj proizvodnji koje se proučavaju i preporučuju voćarima u cilju prevazilaženja brojnih problema sa kojima se suočavaju.
Delegaciju je predvodio Todor Dimov iz Sofije, koji je saradnju sa Institutom započeo još 2015. godine zbog nedostatka iskustva u proizvodnji jagodastog voća i što u njegovoj zemlji, ali i od konsultanata iz Engleske nije dobijao konkretne i praktične odgovore a bilo ih je mnogo.
Dimov je rekao da često i rado dolazi u Čačak, i da je ponosan na saradnju sa Institutom za voćarstvo, pre svega sa profesorom Aleksandrom Leposavićem, ali i dr Brankom Popovićem i drugim kolegama iz ove ustanove sa kojima se susretao ne samo u Srbiji, već im je nekoliko puta bio i domaćin u Bugarskoj. Konkretan povod za sadašnji dolazak je ugovaranje proizvodnje i kupovina sadnica za sezonu jesen-proleće 2026-27. godina i radilo se o količini od oko 12 hiljada komada. Prvenstveno ga interesuje nabavka sertifikovanih sadnica jabuka, ali i novostvorenih sorata šljiva različitog vremena sazrevanja, a koje se mogu prodavati u svežem stanju i prerađivati u različite proizvode kao što su suva šljiva i kvalitetna rakija.
– Zahvalan sam, sada već mom prijatelju Acu Leposaviću, koji mi je pomogao da unapredim proizvodnju i u velikoj meri sprečim negativno delovanje sve izraženijih klimatskih promena i štetočina sa kojima se ranije ni ja, ni proizvođači u Bugarskoj nismo sretali. Trenutno nam je u Bugarskoj veliki problem pojava i prenamnoženje štetnog insekta žilogriza koji uništava plantaže svih voćnih vrsta. Ranijih godina žilogriz je štete nanosio uglavnom višnji i šljivi, a zadnjih godina, zbog ograničenja u nabavci i zabrani korišćenja delotvornih preparata u celoj zemlji stradaju i orah, jabuka ali i šipurak i to nam je ogroman problem. Znajući da u Institutu mogu očekivati odgovore i na pitanja iz oblasti tehnologije prerade voća, sa sobom sam poveo i mog petnaestogodišnjeg sina Aleksandra, koji pokazuje veliko interesovanje za pečenje različitih destilata i koji je imao priliku da čuje dosta korisnih saveta od dr Branka Popovića sa kojim je pričao o pečenju lozove rakije – rekao je Dimov.
Treći član delegacije bio je Cvetan Hubanov, poznati trgovac voćem i povrćem i jedan od najvećih proizvođača jabuke u Bugarskoj, koji je Dimovu predložio da osim jagodastog, započne i proizvodnju jabuke, a da zbog blizine, sadni materijal nabave u Srbiji.
– Često obilazim rasadnike po Evropi, a ranijih godina smo sadnice uglavnom nabavljali u Italiji i Holandiji. U Institutu sam imao priliku da vidim najsavremenije tehnike proizvodnje početnih kategorija sadnog materijala i čime sam zaista prijatno iznenađen. Takođe sam video i izuzetnu ozbiljnost u poštovanju procedura u proizvodnji sertifikovanog i standardnog sadnog materijala, koji po svom kvalitetu ne zaostaje, ako i ne prevazilazi kvalitet sadnica koje smo ranijih godina nabavljali u EU. Naš osnovni cilj je obezbeđenje materijala za sezonu 2006-2007. godine, ali i dugoročna saradnja sa Institutom i proizvođačima koji nam mogu obezbediti rastuće potrebe u našoj zemlji u kojoj se, inače nove plantaže uglavnom podižu uz pomoć evropskih fondova. Kontrola trošenja sredstava iz ovih fondova je striktna i sprovodi se na desetogodišnjem periodu, pa je samim tim svaka zloupotreba isključena – navodi Hubanov. On navodi da pored Bugarske, Makedonije, Turske, Rumunije i drugih zemalja, sveže voće često nabavlja i u Srbiji, da je uglavnom zadovoljan kvalitetom ovdašnje robe ali da bi zbog sve strožije kontrole i zabrane korišćenja većeg broja aktivnih materija, svi učesnici u lancu proizvodnje trebali veću pažnju posvetiti bezbednosti proizvoda. Takođe, značajnije napore treba posvetiti korišćenju biopesticida i preparata koji se mogu lagodnije koristiti u svim segmentima biljne proizvodnje.
Domaćini iz Srbije su imali priliku da od gostiju saznaju da Bugarski proizvođači imaju značajne podsticaje za biljnu proizvodnju, koja, primera radi za hektar maline iznosi 1000 evra, da je Bugarska zbog efikasnijeg korišćenja EU fondova u zadnje dve-tri godine učinila veliki pomak u voćarstvu, ali da se kao i mi suočavaju sa nedostatkom radne snage.
Na kraju, ostaje razmišljanje da li da na osnovu iskazanog poznavanja potreba tržišta gostiju iz Bugarske i njihovog interesovanja za nabavku sadnog materijala jabuke možda dolazi bolje vreme i za naše proizvođače ovog voća koji se već duže vreme nalaze u nezavidnoj situaciji!?
Tekst: Dr Aleksandar Leposavić
