Tradicionalna “Bumbarska” torta de mandole (od badema) svojevrstan je zaštitni znak Vodnjana (Južni deo Istre). Jela se za Božić, Uskrs, svadbe i druge važne događaje. Čini se da je jedinstvena, jer nema brašna i praška za pecivo, a zapravo je reč o veoma ukusnoj torti pripremljenoj od samo tri sastojka: jaja, šećera i badema.
Mnogi kažu da se ova torta radi isključivo ručno, ali…
– Sigurno se nekada radila isključivo ručno, ali sada u novije vreme koristimo mikser za pripremu iste. Moramo imati sveže namirnice, a belanac i žumanac, se odvajaju i posebno miksaju. U žumanac se dodaje šećer i mleveni bademi, pa se ručno spajaju belanac i žumanac. Mnogi me pitaju u čemu se razlikuju od standardnih torti. Najveća razlika je u tome što nema brašna i nema krema jer je ona sama po sebi jako sočna – priča poznata vodnjanska kuvarica Svjetlana Celija, čuvena po pripremi tradicionalne “Torte de mandole“ – Bumbarske torte od badema.
Sastojci, oni glavni, ove tradicionalne poslastice, kako otkrivaju vični kuvari, su strpljenje i ljubav. Nekada su domaćice belanca mućkale i po sat vremena, ručno, dok smesa ne postane lagana i penasta. Ako pitate danas “bumbarske” preporučuju da se žumance miksa što duže. Smesa mora biti penasta, a sneg od belanca čvrst. Jaja ne smeju biti iz frižidera, nego ih valja izvaditi veče ranije. Tajna torte je u načinu njene pripreme. U žumanac se naizmenično dodaju fino mleveni bademi i “sneg” koji se meša odozdo prema gore, sporim pokretima. Ne preporučuje se brzati jer se torta neće dignuti. Tajna uspeha leži i u pečenju u hladnoj rerni, koja se tek po završetku smese uključuje na 180 stepeni Celzijusa. Rezultat je izuzetno mirisna, sočna i ukusna torta, koja se u Vodnjanu sprema.
Što se tiče količine, mora se odvojiti prava mera i to 300 grama badema, 300 grama šećera i 8 jaja.
Naziv “Bumbarska“ potiče od nadimka meštana “Bumbara“. O poreklu tog imena postoji nekoliko zanimljivih priča. Jedni tvrde da ga je lično smislio car Franjo Josif, koji je prilikom posete Vodnjanu rekao: „Ma che gente burbera!“ (“Kakvi neljubazni ljudi!“), što su domaćini pogrešno razumeli kao “bumbara“. Drugi veruju da se naziv dobio po glasnoj gradskoj muzici, čiji su zvuci odjekivali bum… bum… po ulicama, dok treća legenda kaže da su vojnici koji su pili lokalno vino, uzvikivali ”Buona bumba“ – dobro piće!
Tekst: Dijana Maksimović
Foto: Marko Petrović
