Autohtona sorta jagoda „čačanska rana“ retka je na srpskim njivama i skoro da je više niko i ne gaji. Jedan od malobrojnih proizvođača, Ivan Lukić, iz Donje Sabante kod Kragujevca, nasledio je ovu proizvodnju od bake i dede i ne pomišlja da je zameni sa nekom drugom sortom. Priznaje da se sa čačanskom ne može računati na ogromne prinose i zaradu, ali zbog tradicije ne želi da se odrekne slatke, sitne i mirišljave jagode. Da bi povećao prihode, osmislio je i novi proizvod- jagode u saksiji.
Ivan Lukić je srednja generacija porodice koja je odana autohtonoj sorti jagoda. Kaže da je većina odustala od ove domaće sorte i prešla na italijanske i turske zbog većih prinosa. Čačanska se u gazdinstvu Lukića gaji skoro pola veka i to iz više razloga, ali i na više različitih načina – na otvorenom, u plasteniku i u saksijama.
Čačansku ranu su gajili moji baka i deda, zatim moji roditelji, a ja nastavio sa svoje troje dece. Nekako sam emotivno vezan za ovu sortu, a ni prihod nije loš. Nisam se preorijentisao na uvozne sorte, jer je ova vrsta veoma otporna. Ne zahteva nikakav hemijski tretman. Najvažnije je da ima miris i ukus prave jagode, kakve pamtimo iz detinjstva i kupci to znaju da cene. Uvozne sorte imaju ujednačene plodove i lepe su na oko. Naše su sitnije, ali slađe i mirišu. Zato su idealne za slatko i džemove. Plasman na tržištu nije nikakav problem, uprkos konkurenciji sa jagodama koje izgledaju kao sa fotografija – kaže Ivan Lukić.
Ova sorta nije bez mana, dodaje ovaj proizvođač. Rod nije svake godine isti i mora da se gleda u nebo. Tim pre što jagodu uglavnom gaji na otvorenom.Čačanskarana ne voli preterano kišna proleća, te su u takvim uslovima preporučuje obavezno razređivanje lisne masne i odstranjivanje trulih plodova.
