Čak 58 odsto ljudi zabrinuto je zbog nestašice vode, dok 30 odsto kaže da su lično „u velikoj meri“ pogođeni nedostatkom vode, pokazuje novo istraživanje, uoči sastanka svetskih lidera na prvoj UN-ovoj Konferenciji o vodama koja će se održati od 22. do 24. marta u Njujorku.
Menadžer slatkovodnog programa Svetskog fonda za prirodu – Adrija (WWF Adria) Ljubiša Mijačić, jedne od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode, kaže da je hidrološka situacija na skoro svim značajnim rekama u Evropi 2022. godine pokazala alarmantne vrednosti sa nezabeleženim sušama i smanjenjem nivoa površinskih i podzemnih voda, saopštio je WWF. „Naše područje je veoma bogato vodenim tokovima, uključujući i Evropski Amazon, kao prvi petodržavni Unesko rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav.
Više od milion ljudi živi i zavisi od ovih reka, dok ovo područje ima vrlo značajnu ulogu i u borbi protiv klimatske krize. Upravo zato su faktori koji utiču na nestanak voda, od suša i klimatskih promena, do drugih ljudskih aktivnosti poput pregrađivanja rečnih tokova i neadekvatnog upravljanja područjem, veliki rizik i po naš region. Iz tog razloga, u WWF-u i stavljamo naglasak na ekološku revitalizaciju ovog područja“, rekao je on. On je dodao da su hidrološki ciklusi na Balkanu u modernoj istoriji uglavnom imali predvidljiv karakter i na takvim informacijama su definisani sistemi upravljanja i korišćenja vodnih resursa.
„Ovakve nagle promene predstavljaju poziv za uzbunu bez presedana u savremenoj istoriji i ozbiljnu pretnju po vitalne ekološke, i ekonomske interese u regionu. Više nego ikada je neophodna sveobuhvatna saradnja na polju zaštite i upravljanju vodnim resursima sa posebnim fokusom na podizanju kvaliteta zdravlja vodnih ekosistema“, naveo Mijačić.
Tanjug
