Na tržištu veštačkih đubriva u Srbiji od 806.000 tona iako cene rastu vladaju uslovi konkurencije, zaključila je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) i veletrgovcima preporučila da imaju transparentnu politiku rabata (popusta) kako bi poljoprivreda bila efikasnija.
Podsećanja radi, rabat je umanjenje prodajne cene koju prodavac odobrava kupcu ukoliko kupac kupi određenu količinu robe ili zadovolji određene uslove.
KZK je veletrgovinu veštačkim đubrivom u Srbiji analizirala u periodu od 2017. do 2019. godine, a razlog je bio rast cena u prvoj polovini 2019. godine i stečaj vodećeg proizvođača HIP Azotare.
Kako se konstatuje proizvodnja veštačkih đubriva u trogodišnjem periodu (2017-2019) imala je rastući trend iako je u tom periodu jedan od najvećih proizvođača HIP Azotara otišla u stečaj.
Konstatovano da je uvoz đubriva u 2019. bio veći za 60 procenata u odnosu na 2018. godinu, kao i da su u Srbiju đubriva pretežno stizala iz Rusije.
U analizi se navodi da su u ukupnom uvozu azotna i složena đubriva činila do 90 procenata, kao i da je u posmtranom period povećan i izvoz đubriva.
Kako se navodi, u 2019. godini izvoz je bio veći za 29 procenata količinski, što je vrednosno 51 procenat veći izvoz u odnosu na 2018. godinu.
Istaknuto je i da je izvoz azotnih đubriva u trogodišnjem periodu prepolovljen.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu povećana je sa 50 procenata 2017. godine na 65 procenata u 2019. godini, što je objašnjeno stabilnim rastom izvoza i promenljivom trendu uvoza.
Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana za 13 procenata, a izvozna cena za 16 procenata.
Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona, a na njemu najveći promet ostvarili su Elixir Grupa, Promist i Phosagro.
Tržište azotnih đubriva od toga je iznosilo 390.000 tona, i to najviše uvoznog đubriva urea koja je činila 60 procenata tržišta azotnih đubriva.
Kao najveći uvoznici azotnog đubriva urea, navedeni su Phosagro, Euroćem i Agroglob.
Tržište složenih veštačkih đubriva Srbije procenjeno je na 400.000 tona, a oko 75 posto tog tržista su NPK đubriva.
Najznačajniji učesnici na tom segmentu tržišta bili su kompanije Elixir i Promist.
KZK navodi da je analizom potvrđena inicijalna hipoteza da je tokom tri posmatrane godine prosečna cena đubriva imala rastući trend.
Cena azotnih đubriva za tri godine porasla je za 13 procenata, a najzastupljenije Uree za ukupno 17 procenata.
U analizi je primećeno da je cena Uree posebno rasla u drugoj polovini 2018. godine kada je domaća Azotara prestala da je proizvodi.
Analiza je pokazala i da su procesečne cene složenih đubriva, za razliku od azotnih, imale negativan trend, što se objašnjava činjenicom da se ova đubriva u značajnoj meri plasiraju iz domaćih izvora.
U zaključku analize KZK naovodi da nisu identifikovane tržišne slabosti koje bi mogle ukazati na potrebu dodatne regulacije tržista veštačkog đubriva u Srbiji.
Trgovcima na veliko veštačkim đubrivom koji nemaju rabatnu politiku, pa cene određuju u direktnim pregovorima sa kupcima, preporučila je da usvoje rabatnu politiku u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.
„Transparentnim i blagovremenim objavljivanjem rabatnih skala, poljoprivredni proizvođači bi bili u mogućnosti da donesu racionalnu odluku prilikom izbora dobavljača đubriva, te da smanje sopstvene troškove i povećaju efikasnost“, kontastovala je komisija.
Izvor: Tanjug
Foto: Freeimages
