Čičoka (Helianthus tuberosus), ili jerusalimska artičoka, biljka iz familije suncokreta u Evropu je doputovala iz severne Amerike. U prvo vreme služila je isključivo kao ukras vrtova, jer cveta atraktivnim žuto-narandžastim cvetovima. Iako je odmah uočeno da pod zemljom formira ukusne krtole, zbog njihovog izuzetno nepravilnog oblika i otežanog čišćenja, čičoka je dugi niz godina uglavnom korišćena kao hrana za stoku, a samo sporadično za ishranu ljudi.
U novije vreme brojna naučna istraživanja su pokazala da njene kvrgave krtole imaju izuzetno pozitivno dejstvo na zdravlje ljudi, pre svega zbog visokog sadržaja inulina – nesvarljivih vlakana koje u digesivnom traktu čoveka pozitivno utiču na razmnožavanje bakterija soja Bifidus i tako sprečavaju razvoj patogenih bakterija, i podižu imunitet organizma. Takođe je otkriven visok sadržaj kalijuma, gvožđa, magnezijuma i vitamina C koji imaju sposobnost da snize povišen šećer u krvi, holesterol i trigliceride.
Sve češća na trpezi i u bašti
Ova novija otkrića su više zainteresovala ljude te su počeli čičoku da koriste i u sopstvenoj ishrani. Povećavale su se površine na kojima se gaji, jer je farmaceutska industrija počela da je koristi za proizvodnju inulina koji se sve više dodaje u razne dijetetske i prehrambene proizvode.
S obzirom na sve ove benefite, preporuka je da se u seoskim baštama zasadi koja krtola, jer ova biljka je prilično skromnih zahteva, a izuzeto je korisna. Pošto formira visoko stablo, čak i do tri metra, bilo bi poželjno da se gaji uz ogradu ili da joj se obezbedi visoka drvena potpora. Za sadnju treba odrediti mesto zaklonjeno od vetra, a na rastresitom i oceditom zemljištu. U takvim uslovima po jednoj biljci može da se izvadi i do tri ilograma krtola.
Najbolje je da se sadi u jednom redu na rastojanju od 40 do 50 cm kako bi svaka biljka dala što više krupnih krtola, jer je u suprotnom sklona formiranju ogromnog broja sitnih krtolica nepogodnih i za čišćenje, i za konzumiranje. Sadi se što ranije u proleće probranim krtolama, jer one podnose mraz i do minus trideset stepeni celzijusa, a krupnoća krtola direktno zavisi od dužine vegetacije.
Najzdravija je salata od rendanih krtola
Kako se ova biljka najčešće gaji zbog lekovitih osobina, valja je negovati i prihranjivati u skladu s principima organske proizvodnje i umereno zalivati. Okopava se plitko, naročito u drugoj polovini vegetacije, da se ne ošteti grozd krtola koji se po pravilu formira vrlo plitko.
Po završetku cvetanja, krajem jeseni, stabljike bi valjalo poseći na oko metar visine, da bi nam ostatak poslužio kao orijentir prilikom vađenja. Vadi se sukcesivno i po potrebi zato što izvađene krtole vrlo brzo gube svežinu, postaju meke i neukusne, a odlično podnose niske temperature i opstaju u zemlji sve do proleća. Mogu da se vade tokom čitave zime, pod uslovom da zemlja nije zamrznuta. Tako, kada sve biljke „pobegnu“ iz bašte čičoka prkosi zimi.
Čičoka se može spremiti kuvana, pečena ili pržena ali najzdravija je salata od rendanih krtola ili da očišćene krtole isečemo na listiće i koristimo kao šejk. Sveža krtola je veoma osvežavajuća, a ukusom podseća na orahe i koren kupusa. Ipak, u konzumiranju ne treba preterati – preporučuje se dnevni unos do sto grama ovog nisko kaloričnog, ali veoma hranljivog povrća.
Piše: Dipl. inž. Milan Damljanović,PSS služba u Čačku
