Posle skoro pola veka, na nebu iznad Stare planine ponovo je registrovan crni lešinar, nekada gospodar neba na ovim prostorima sa rasponom krila od skoro tri metra. Grupu od jednog crnog lešinara i 11 beloglavih supova snimio je terenski biolog iz Pirota Danilo Penić. Prema njegovim rečima, lešinari su prirodni lek za afričku kugu kod divljih svinja i mnoge druge zarazne bolesti i zbog toga je od velike važnosti da se ove ptice ponovo gnezde u što većem broju na Staroj planini, Đerdapu i drugim predelima južne i istočne Srbije.
„Po drugi put u životu susreo sam se sa crnim lešinarom, prvi put je bilo pre dve godine na planini Belava, a ove godine smo uspeli da usnimimo crnog lešinara iznad Stare planine. Bio je u društvu sa još 11 beloglavih supova. Utisak je stvarno izvanredan jer je reč o ptici koja više od pola veka ne leti iznad Stare planine. Reč je o ptici raspona krila od skoro tri metra tako da je prizor zaista bio nestvaran“, kaže Penić. Nekada su crni lešinari, beloglavi supovi, kanje i bradani živeli na teritoriji cele bivše Jugoslavije, ali je zbog trovanja došlo do istrebljenja crnog lešinara.
„Trenutno nemamo ni jedan gnezdeći par u našoj državi, ali zahvaljujući naporima kolega iz susedne Bugarske, situacija se znatno popravlja, pa tako imamo podatak da je crni lešinar napravio gnezdo na svega dva kilometra od naše granice na Staroj planini, što je neverovatan podatak“, rekao je Penić. Naveo je da ono što mi treba da uradimo da bi se crni lešinar vratio na Staru planinu i tu gnezdio jeste da se naprave hranilišta, a poznato je da se u Srbiji tokom godine napravi čak 250.000 tona klaničnog otpada.
Ukazuje da treba samo delić tog otpada rasporediti na prava mesta, napraviti „restorane“ za lešinare i uživati zajedno sa njima u lepotama Stare planine. Penić navodi da je, prema podacima bugarskih ornitologa, u samo jednom danu, kada su naši ornitolozi snimili beloglave supove i crnog lešinara, viđeno čak pet jedinki crnog lešinara i 40 beloglavih supova.
„Kolega i ja smo snimili samo jedan mali deo te grupe. Popeli su se na Midžor, preko polaninskih litica se spustili kod sela Topli Do i kružili u pirotskom kraju, nakon čega su se vratili u Bugarsku, gde je i urađen projekat reinitrodukcije, odnosno ponovnog naseljavanja njihovih planina ovim predivnim pticama“, rekao je Penić.
On navodi da te ptice u naše krajeve privlači činjenica da se tokom leta na nebu, na velikim visinama, od zraka sunca koji se odbijaju od stena, formiraju termali, odnosno slojevi toplog vazduha na kojima te ptice lebde i to ih najviše i privlači da ovde borave. Prema rečima Penića, neophodno je što pre da se populacija lešinara vrati i na Staru planinu, ali i na Đerdap i u druge krajeve Srbije.
„To bi bilo višestruko dobro, i sa aspekta turizma, jer Uvac ima godišnje 40.000 turista samo zbog lešinara, a dobro bi bilo i za populaciju lešinara je bi se protok gena povećao“, objašnjava Penić.
Tanjug
