Mlada Novosađanka Aleksandra Tatić tehnikom veza pravi različite kreativne predmete, spajajući prošlost i sadašnjost, starinu i savremeno.

– Za mene je inspiracija u svakodnevnom – kaže – nešto pročitam ili sanjam, vidim zanimljiv grafit ili scenu u prolazu, načujem delić razgovora… Sve to što „skupljam“ u toku dana prvo nacrtam, a onda odatle nešto posluži kao motiv za vez.

Kujundžija, mutavdžija, samardžija, zanati su koji nisu odoleli zubu vremena. Kako mlađi naraštaji nisu bili zainteresovani za njihovo očuvanje, ostali su zarobljeni u prošlosti, iako predstavljaju važan element srpske tradicije i kulture, naročito u ruralnim sredinama. Međutim, naša sagovornica Aleksandra Tatić ponosno opovrgava ovu činjenicu. Tehnikom veza pravi različite kreativne predmete, spajajući prošlost i sadašnjost, odnosno, savremenost.

Ova 29-ogodišnja Novosađanka bavi se scenografijom na filmu, ilustracijom i veb dizajnom. Vezu se posvetila od 2015. godine, ali sve je počelo znatno ranije, još kada je pohađala osnovnu školu.

Blago prabakine kutije

– Pronašla sam prabakinu kutiju s raznim koncima, iglama, šemama, i jednim nedovršenim vezom. To me je odmah privuklo, a ljubav se zadržala do danas. Nije teško naučiti osnove veza, što je vrlo ohrabrujuće za početnika u bilo čemu. Onda se, u zavisnosti od toga kojim stilom želite da radite, sve svodi na vežbu. Što više kilometara konca potrošite, tehnika će biti bolja – rekla je Aleksandra.

Sama je naučila da veze, a glavna pomoć su joj bili tutorijali s Jutjuba. Kako kaže, proces je složen onoliko koliko želite da bude. Lično voli da „potroši“ mnogo vremena pre samog čina veza, prvenstveno na odabir materijala, konca, igle, kao i na sam dizajn. Da biste počeli, dovoljno je da imate đerđef, materijal na kom ćete da vezete, platno, lan ili komad odeće, konac za vez, iglu i makaze.

– Za mene je inspiracija u svakodnevnom – kaže. – Nešto pročitam ili sanjam, vidim zanimljiv grafit ili scenu u prolazu, načujem delić razgovora… Sve to što „skupljam“ u toku dana prvo nacrtam, a onda odatle nešto posluži kao motiv za vez. U suštini, mislim da je bitno ne čekati inspiraciju, već „vežbati“ da dnevna dešavanja posluže kao inspiracija – istakla je naša sagovornica.

Od ogrlica do tapiserije

Talentovana Novosađanka pravi ogrlice, broševe, vezove većeg formata i tapiserije. Prvo je počela izradu ogrlica, a ubrzo je prešla na veće formate – vezove koji ostaju u đerđefu i mogu da se okače na zid. Prošle godine počela je da pravi broševe, ali je i eskperimentisala s novim tehnikama, pre svega tapiserijom. Isprobavanje novih tehnika i veština, kako sama svedoči, uvek vodi ka nekoj vrsti napretka, ili makar ka bujnijoj mašti.

Zanimalo nas je koliko joj je vremena potrebno za izradu, na primer, jednog goblena i koji motivi najčešće dominiraju.

– Sve zavisi od samog dizajna. Velika je razlika da li vezem linijski, ili pravim nešto što popunjava ceo prostor kruga, prečnika, na primer, 20 centimetara. Serija vezova „izmišljene terase“ je najbrojnija, pa bih rekla da je motiv biljaka ono što dominira – objasnila je Aleksandra za „Dobro jutro“.

Prema njenom mišljenju, stari zanati su kulturno i istorijsko nasleđe, koje nam pomaže da razumemo prošlost, i iz tog razloga je bitno da ih očuvamo. Međutim, da bismo ih oživeli, moramo im naći primenu danas, kako ne bi bili daleki, zastareli i nepristupačni.

– Kao i sama tradicija, stari zanati tek u susretu sa savremenim kontekstom nastavljaju da žive i da se razvijaju. Mislim da su mladi zainteresovani za osavremenjavanje starih zanata i njihovo korišćenje na nove načine, a čini mi se da tako i treba da bude – ističe Aleksandra .

Tanja Prolić