Biljke ne govore ali promenom boje lišća, smanjenim ili uvećanim rastom, otpadanjem cvetova ili plodova, sušenjem vrhova, pojava gorkih pega kod plodova voća, skraćivanjem internodija kod grana itd., biljke kažu šta im nedostaje ili od čega boluju. Vid je povezan sa znanjem. Priroda je majka korovu, a maćeha vašim biljkama. Vi ste odgovorni za ono što posejete ili posadite.

Da bi razumeli biljke moraju se znati osnove njihovog govora. U medicini postoji izreka „bubreg zna više šta se dešava u stomaku nego bilo koji lekar“. Tako je i kod biljaka, morate znati koja je uloga pojedinih hraniva, kako funkcionišu, kada su u manjku ili su u suvišku, da li su pokretna, da li učestvuju u građi tkiva i mnogo drugih stvari.

Biljaka ima više vrsta i one imaju različite ali i slične simptome pojave. U medicini, veterini, a i biljnoj proizvodnji, postoji pravilo „ postoje bolesnici, a ne bolesti“ ili biljke reaguju slično ali i različito. Ipak, iz praktičnih razloga, profesori su zbog studenata uveli termin „bolesti“ koja može biti patološka i fiziološka, zavisno od uzroka pojave simptoma. Bolesti ili poremećaji su osnovni izraz za zajedničke simptome uz poštovanje izuzetaka u medicini, veterini i biljnoj patologiji.

Živa bića trebaju mikroelemente

Kod čoveka, životinja ali i biljaka, postoje makroelementi (prisutni u većim količinama) kao što su azot (N), učestvuje u građi proteina i promoter je rasta, fosfor (F) utiče posebno u konverziji energije, promoter rasta korena i nukleinskih kiselina, kalijum (K) značajan u fiziologiji, povećava osmotski pritisak i reguliše vodu i otvaranje stoma, magnezijum (Mg) je centralni atom u hlorofilu koji određuje zelenu boju i značajan je za fotosintezu. Kalcijum (Ca) utiče na fiziološku stabilnost biljnog tkiva, deobu i rast ćelija i komponenta svih ćelijskih zidova, sumpor (S) učestvuje u sintezi metionina i posebno cisteina i deo amino kiselina, bitan je u formiranju proteina.

Biljke, kao i ostala živa bića trebaju i mikroelemente (prisutni u manjim količinama) kao što su bor (promoviše formiranje proteina za održavanje meristemnog tkiva – embriona), gvožđe (Fe), deo enzimnog sistema i igra značajnu ulogu u sintezi hlorofila, mangan (Mn) je važan zu fotosintezu i Hilovu reakciju cepanja molekula vode, Cink (Zn) je metalna komponenta brojnih sistema i slično Mg i Mn sa fiziološkom ulogom u rastu biljaka. Bakar (Cu) je uključen u hlorofil kao i neke sisteme enzima i ne može biti zamenjen nekim drugim elementima, Molibden, (Mo) utiče kao metalna komponenta dva sistema enzima. Kobalt (Co) uključen u rast nižih biljaka i mikroorganizama kao što su kvržične bakterije kod Leptirnjača, itd.

Zemljište je složena sredina u kojem se nalaze hraniva, mikrobiološki veoma aktivna i gde se odvija razgradnja organske materije. Za biljke je važno da li je zemljište kiselo, neutralno ili alkalno (zasoljeno). Vojvodina i Mađarska zauzimaju prostor gde je bilo nekada Panonsko more. Posle povlačenja vode ostalo je dosta slatina i slanih zemljišta, pH zemljišta utiče na raspoloživost i usvajanje mineralnih hraniva. Kada je pH manji od 5.5 može doći do nedostataka Ca, Mg i Mo, a višak Mn, Fe, Al. Ako je pH veći od 7.5, biljke mogu pokazati simptome nedostatka Mg, Zn, Fe i Cu.

Pojedine biljke zahtevaju kisela zemljišta kao što su borovnica, četinari, neke vrste cveća itd. Tako, borovnica se ne može gajiti u Vojvodini, a optimalna zemljišta za borovnicu su kisela sa pH 4.5 do 5.5 kao što su neka u Mačvi, u okolini Arilja i nekim delovima Centralne Srbije. Ako se ipak želi gajiti borovnica i u Vojvodini, onda se to radi u saksijama od 60 – 110 lit sa tresetom i supstratom za borovnice i kiselim pH. Najčešći primer, nepoznavanja usklađenosti pH zemljišta i zahteva biljaka je kada građani u najboljoj nameri sade u zemljište koje je neutralno ili čak blago alkalno, četinare posle Nove godine. Kada gradska zelenila sade četinare, u rupe ubacuju humus, dodaju sumpor i malo kiselih đubriva (Mg sulfat, itd.)

Neke biljke lakše podnose alkalnost (zasoljenost). Tako paprika i leska se mogu gajiti na blago alkalnim zemljištima.

Jeftina zemljišta nisu uvek dobar izbor

 Nepoznavanje ovih zahteva, se često vidi u praksi i kupuju se jeftinija zemljišta ne vodeći računa da li su pogodna za one biljke koje se žele gajiti. Biljke se ne mogu prevariti, ma kako to zemljište bilo jeftinije.Tako, ako se borovnica posadi u alkalnim zemljištima, a orah ili lešnik u jako kiselim zemljištima, vodi dodatnim merama promena uslova gajenja. Morate znati kako biljke „razmišljaju“. Ako pogrešite, biljke vam vraćaju u toku godine, a kod voća i sve vreme vegetacije.

Hraniva se nalaze u zemlji i biljke ih usvajaju korenom. Deo hraniva se može usvojiti preko lista. Hraniva usvojena korenom se transportuju ksilemom zajedno sa vodom ka vrhu ili mestima fiziološkog delovanja. Listovi se obično smatraju „fabrikama“ jer sintetizuju hraniva koja se floemom transportuju u mesta rasta ili u plodove koji imaju ulogu skladišta.

 Usvajanje vode korenom zavisi od intenziteta isparavanja preko lista. Što su veći ili stariji listovi, veće je isparavanje i time veći protok vode. Mlađe lišće više sintetiše i ugrađuje hraniva za rast i tamo je isparavanje znatno manje. Plodovi nemaju značajnije isparavanje. Međutim, ako je velika suša, da bi listovi nadoknadili nedostatak vode, mogu povući vodu iz plodova.

Ako se jave simptomi na vršnom delu biljaka, najčešće se radi o mikroelementima koji kao na primer cink je FUNKCIONALNI, učestvuje u rastu biljaka i nepokretni su. Drugi primer je bor, učestvuje u izgradnji meristema pa su simptomi redovno na vršnom delu biljaka ili u formiranju plodova ali spada u manje pokretne.

Fosfor smeta gvožđu

 Važno je i znati da postoji ANTAGONIZAM ili nepodnošljivost između pojedinih hraniva. Tako na primer fosfor, posebno u suvišku otežava usvajanja elemenata kao što su gvožđe, bakar, cink i kalijum. Ako dodajete azot biljkama znajte da ovaj elemenat utiče na usvajanje kalijuma i bakra, a kalijum na usvajanje magnezijuma i bora itd.

 Biljke rastu kao složeni sistem gde mora postojati izvesna harmonija. Mnogi da bi dobili veći prinos dodaju hraniva u što većim količinama posebno NPK. Međutim, prinos zavisi od elemenata koji su u najmanjoj količini, Libigov zakon to reguliše. Zbog ovih razloga, mnogo važniji je uravnotežen odnos između hraniva, a ne maksimalna količina makroelemenata ili kada biljka kaže da joj fali nešto, treba to razumeti i dodati folijarno ili preko zemlje.Tako, kod trešnje kod nedostatka kalcijuma, može biti ugrožen prinos ali i tvrdoća i transportabilnost, zatim pucanje plodova se može desiti ako su veće padavine.

Simptomi fizioloških bolesti kod biljaka zavise od osobine hraniva. Hraniva mogu biti STRUKTURALNA (učestvuju u građi tkiva, formiranju plodova, itd).

Neki od ovih elemenata se ugrađuju i razgrađuju i ponovo ugrađuju na mestima gde su potrebni, ili oni su POKRETNI. Radi se najčešće o azotu, fosforu, kalijumu, magnezijumu i sumporu koji su ugrađeni u donje starije listove ali i prema potrebi i razgrađuju i transportuju na mesta fotosinteze. Ako nema u biljkama makroelemenata, biljka vam to kaže, pojavom simptoma na donjim (starijim) listovima.

Navešćemo primer, magnezijum je građevni, pokretni makroelement, simptomi će se pojaviti na donjim listovima. Magnezijum je ugrađen u list paradajza ali posle početka rasta plodova, dobar deo magnezijuma se razgrađuje u listovima i ugrađuje u plodove i daje im čvrstinu zajedno sa Ca. Donji ili listovi ispod plodova pokazuju simptome intervenalnog žućenja (sl.1). Ako je formirano više plodova, povlači se veća količina magnezijuma i dolazi do nekroze listova (sl.2). U plastenicima ovi nekrotirani listovi ispod plodova se redovno skidaju (sl.3).

 Na vinovoj lozi poznat je simptom nedostatka Mg i Ca zajedno kao građevinskih elemenata u sintezi meristema kore. Simptom je poznat kao „Die back“ ili „sušenje donjeg dela grozdova“ (sl.4). Ovo se dešava u vreme nalivanja i pred zrenje bobica. “Die back“ se pojavljuje na kori u vidu nekroze. Ako dođe do prstenovanja kore, bobice venu i suše se (sl.4). Na uginulim bobicama, može se pojaviti gljiva kao Botrytis spp. „Die back“ utiče direktno na prinos.

U sledećem broju – Govor biljaka:

simptomi poremećaja kalcijumana plodovima (2)

Tekst i foto: Dr Marko Injac

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com