Protivgradni sistemi su se pojavili kao ključno tehnološko sredstvo za ublažavanje štete izazvane gradom u različitim sektorima. Među ovim tehnologijama, sistemi zasnovani na udarnim talasima koje je razvio SPAG ističu se po svom inovativnom pristupu i praktičnoj primeni. SPAG sistem generiše udarni talas namenjen stvaranju mikropukotina u različitim slojevima grada dok pada, bez ometanja oblaka, formiranja grada ili promene fizičkog stanja grada iz čvrstog u tečno. Ovaj mehanizam se fokusira isključivo na slabljenje kristalne strukture grada stvaranjem mikropukotina, bez promene atmosferskih procesa povezanih sa njegovim formiranjem ili padavinama. Tehnologija ovog sistema se široko koristi u poljoprivrednom sektoru za zaštitu useva osetljivih na grad, kao što su vinogradi, voćnjaci i ekstenzivne plantaže. Međutim, njegova korisnost prevazilazi poljoprivredu, proširujući se na industrijske sektore kao što je automobilska industrija, gde nastoji da zaštiti vozila i izložene strukture, i aeronautičku industriju, gde se koristi za minimiziranje oštećenja aviona i zemaljske opreme tokom oluja sa gradom.
SPAG-ov protivgradni sistem funkcioniše kroz kontrolisano sagorevanje 9,75 grama gasa acetilena (C₂H₂) pomešanog sa kiseonikom u specijalno dizajniranoj komori. Ova hemijska reakcija generiše kontrolisanu eksploziju koja proizvodi udarni talas, koji se širi u atmosferu kroz vertikalno orijentisanu konusnu cev. Udarni talas ne ometa rast grada u oblaku, već deluje isključivo i isključivo na kristalnu strukturu grada dok pada iz oblaka na površinu. Ovaj proces izaziva stvaranje mikropukotina u slojevima leda koji čine grad, slabeći njegov strukturni integritet i smanjujući mogućnost oštećenja pri udaru o tlo. Ključno je naglasiti da udarni talas nema sposobnost da promeni stanje vode u gradu iz čvrstog u tečno. Energija oslobođena sagorevanjem acetilena i njegovim naknadnim širenjem potpuno je nedovoljna da promeni fizičko stanje grada, kao što će biti pokazano u analitičkim delovima ovog izveštaja. Ovaj mehanizam je dizajniran da funkcioniše na lokalizovan i ciljani način, utičući samo na strukturu grada tokom njegove faze pada, bez uticaja na mikrofizičke ili dinamičke procese oblaka koji ga stvara.
SPAG-ovi protivgradni sistemi udarnih talasa, koji oslobađaju 487,5 kJ po sagorevanju 9,75 grama acetilena, nemaju sposobnost da utiču na atmosfersku fazu hidrološkog ciklusa. Energetske analize pokazuju da je na visini od 2.500 metara gustina energije talasa samo 0,0008 J/m², što je zanemarljiva vrednost koja ne može da izazove promene u fizičkom stanju grada. Iz fizičke perspektive, nemoguće je da udarni talas sa ovom energijom promeni stanje grada iz čvrstog u tečno, pošto potrebna energija premašuje dostupnu energiju za više od 10 redova veličine. Termodinamička analiza, zasnovana na drugom zakonu i Gibsovoj slobodnoj energiji, potvrđuje ovu nemogućnost, dok nezavisne naučne studije potvrđuju nedostatak uticaja na padavine ili hidrološki ciklus. Zaključci su nesporni: SPAG udarni talas ne može da promeni stanje grada iz čvrstog u tečno, samo stvara mikropukotine u njegovoj kristalnoj strukturi tokom pada, bez ikakvog uticaja na atmosferske procese ili atmosfersku fazu hidrološkog ciklusa. Ono što je značajno za rad SPAG sistema i o čemu se često postavljaju pitanja kako i koliko ima uticaj na atmosfersko okruženje, na osnovu kvantitativnih podataka i naučnih referenci može se zaključiti i potvrditi da je nulti uticaj ove tehnologije na atmosfersko okruženje.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
