Čest su ukras naših livada i vrtova. U narodu nailazimo i na nazive: maćuhice, maćehe, maćuhe, poljske ljubičice, livadske ljubičice, ljubice, gospin cvet, gospina ljubica, udovica, udovičica. Odlikuju se izuzetnom različitošću veličina i boja cvetova, pripadaju porodici ljubičica i imaju mnogo podvrsta i formi. Mogu da budu jednogodišnje, dvogodišnje ili kratkotrajne višegodišnje u zavisnosti od vrste i vremena sadnje. To su male biljke, visine 10 do 30 cm, s razgranatim stabljikama. Cvetaju u periodu maj – septembar, ali pošto su veoma otporne na niske temperature, njihovi cvetovi se najranije pojavljuju u našim vrtovima i ostaju do kasne zime. Dan i noć nije zahtevna biljka. Odlično uspeva i u polusenci. Odgovaraju joj rastresita i ocedita zemljišta, a ne odgovaraju prevlažna. Sadi se u jesen (od septembra do novembra) kada je zemljište još toplo, što rezultira snažnijim razvojem korena i bogatijim cvetanjem sledećeg proleća. Moguća je i prolećna sadnja, u martu ili aprilu, jer dobro podnosi niske temperature.
Pišr: Svetlana Mujanović
