Petrovdan je crkveni i narodni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se slavi 29. juna po julijanskom tj. 12. jula po gregorijanskom kalendaru.
Na ovaj praznik daruju se deca jabukama. Staro verovanje govori da se od Nove godine do danas ne jedu jabuke, jer upravo uoči ovog praznika dozrevaju „petrovače“, stara, autohtona sorta ranih jabuka od kojih majke, zajedno sa decom prave petrovdanski kolač.
U Vojvodini je rasprostranjeno verovanje da onaj ko se na Petrovdan gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode.
Čobani pletu vence od šumskog bilja i stavljaju ih stoci na rogove, a uveče ih kače na strehe kuća radi zaštite stada i doma.
Mnogi običaji se vezuju za današnji praznik, ali i veče koje mu prethodi. Tada se pale lile, buktinje od mlade kore divlje trešnje ili breze. Desetak dana pred Petrovdan sa drveća i to sa visine od oko dva metra, guli se kora, kako se drvo ne bi oštetilo. Ta kora se potom suši na određeni način, uvezuje se na deblji kraj štapa od leske ili vrbe, a upravo način vezivanja i sklapanja lile određuje da li će ona duže goreti duže ili kraće i koliki će plamen imati.
Meštani se u raznim delovima Srbije okupljaju uoči Petrovdana, kako bi upalili vatru, na koju deca i omladina pale lile. Kako je takmičenje oduvek bilo u ljudskoj prirodi, tako se nadmeće i u lilanju, a gleda se čija će lila najduže goreti i koja će imati najveći plamen.
Lile se pale na mestima gde se narod okuplja, na trgovima i raskršćima, a ovaj čin simboliše nekadašnje progone hrišćana.
Isto tako “lilanjem” se priziva se dobro zdravlje stoke, kao i blagostanje u domaćinstvu. Ovaj običaj se posebno obeležava u Loznici i njenoj okolini.
Još jedno verovanje kaže da je Sveti Petar sa Svetim Savom zamenio verige, zbog čega se dešava da na Savindan 27. januara dani budu topli, a oko Petrovdana sveži.
Petrovdan se smatra za kalendarsku granicu u godini – posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na približavanje jeseni. Narod je verovao da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste. Na ovaj praznik se ne ide u polje, ne uprežu se konji i ne počinju se nikakvi teški fizički poslovi.
