Mlečne krave su u vreme telenja osetljive na sledeće metaboličke bolesti: ketozu, zadržavanje placente, alkalozu i acidozu buraga, dislokaciju sirišta i sindrom masne jetre.
Dislokacija sirišta je stanje kod kojeg dolazi do promene položaja pravoga želuca (sirišta) iz njegovog normalnog položaja na desnu ili u većini slučajeva na levu stranu trbušnog zida životinje. Sirište se normalno nalazi u donjem delu trbuha, iza predželudaca. Zbog premeštanja na levu stanu, sirište se uklešti između predželudaca i trbušnog zida , pa je prolaz hrane onemogućen i dolazi do naduvavanja sirišta i buraga. Do promene položaja sirišta može doći zbog povećane materice tokom graviditeta, drugih metaboličkih poremećaja, poput hipokalcemije, zamašćenja jetre ili mastitsa, a najčešće zbog nedovoljne količine kabastog hraniva (seno i silaža).
Velika količina žitarica u hrani može dovesti do nakupljanja gasova (metan i ugljendioksid) i gubitka peristaltike gastrointestinalnog trakta, što, takođe pogoduje promeni položaja sirišta ili dislokaciji sirišta. Životinje kod kojih je došlo do dislokacije sirišta konzumiraju veoma malu količinu hrane ili ne jedu ništa zbog bolova i samim tim dolazi do smanjene proizvodnje mleka ili mesa. U početku dislokacije količina izmeta je veoma mala zbog opstipacije (zatvora) i malog unosa kabaste i koncetrovane hrane ili postoji blaga dijareja ili proliv, a kasnije se javlja tamni, jako smrdljivi izmet ili proliv, zbog dugog zadržavanja u digestivnom sistemu životinje. Sirište se u normalni položaj može vratiti okretanjem životinje na leđima s jedne na drugu stranu. To nije efikasna metoda, jer će se sirište ponovno dislocirati kroz neko vreme.
Dislokacija sirišta se najčešće javlja šest nedelja po telenju. Nekoliko nedelja nakon telenja krava gubi apetit, što se negativno odražava na proizvodnju mleka (opada). Kravlja balega je tvrđe konzistencije, tamnije boje, smrdljiva i smanjene zapremine. Krava slabi i obično dehidrira kroz neko vreme. Pravi uzrok se ne zna pouzdano. Može nastati kada su kontrakcije sirišta slabe ili ne postoje ili zbog gasova unjemu.
Najbolje je konsultovati veterinara. Efikasna metoda je hirurški zahvat trajne fiksacije sirišta. Prevencija se svodi na pravilnu ishranu životinja. Bitan je postepeni prelaz na ugljenohidratne komponente koje su lakosvarljive u digestivnom sistemu. Pored lakosvarljivih ugljenih hidrata, životinji je neophodno davati i kabasto hranivo (seno, silaža). Da ne dođe do metaboličkih poremećaja, životinja treba da konzumira oko 3% suve materije u odnosu na telesnu masu, dok bi odnos kabasto : koncentrovano hranivo trebalo da bude 60:40 u korist kabastog hraniva, izraženo u suvoj materiji.
Najvažnija je pravilna ishrana krava na kraju perioda laktacije, tokomza sušenja i nakon telenja. Za ishranu krava potrebno je obezbediti dosta kvalitetnih kabastih hraniva koja su bogata celulozom.
R.D.J.
