Tokom raspusta za učenike Poljoprivredne škole u Zrenjaninu nema odmora. Stručna praksa se obavlja na školskom imanju. Školsko dvorište je pretvoreno u biobaštu, u okviru koje se učenici upoznaju sa gajenjem povrće bez upotrebe hemijskih sredstava.

U biobašti ima posla tokom celog leta. Olgica Čukić učenica druge godine smera poljoprivredni tehničar sa drugaricama je uklanjala osušene cvetove nevena i kadife: „Suve cvetove skidamo da bi biljka ponovo obnavljala nove cvetove, da bi mi u našoj biobašti imali tokom cele godine cvetanje.“

Ovakvi zasadi zasnivaju se na manjoj površini. U Poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu je to na oko 350 kvadrata, što je lakše i zbog zalivanja, ali i zbog toga što se sve radi ručno.

„Posle zalivanja dolazi do korova koji izrastu. Moramo da ih odstranimo, koristimo motiku ili ih čupamo ručno“, kaže Dajana Žolnai, učenica iz Boke.

Povrće u biobašti se gaji u gredicama, a okruženo je biljkama koje ga čuvaju. Iskustvo je pokazalo koje su to biljke neophodne za biobaštu.

„U svakoj gredici moramo posaditi beli luk, crni luk, rekla sam neven bosiljak, kadifu, zato što su to biljke koje štite druge biljke svojim mirisom. Deluju tako da insekti ne napadaju te biljke u velikom broju. Da gajimo ljutu papriku i to prilično ljute paprike. Od tih paprika pravimo rastvor i sa tim rastvorom prskamo biljke“, objašnjava Jelena Šaletić, profesorka stručnih predmeta.

Cilj je da se učenicima pokaže da postoji i ovakav način proizvodnje, koji se može primeniti na otvorenom i u plastenicima. Proizvodnja paradajza je takođe organska, a učenici svakog dana naberu 20 kilograma paradajza i od njega iscede 10 litara soka.

„U kotliću se kuva do 45 minuta. Stavlja se so, šećer, bosiljak i celer. I to posle se sipa samo, kad se skuva u flaše“, navodi Nevena Kandić, učenica iz Stajićeva.

Poljoprivredna škola u Zrenjaninu je formirala učeničku zadrugu, pa sada sve proizvedeno mogu i da prodaju.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay