Piše: Biljana Nenković

Kada stabljiku s tamnozelenim lišćem prekriju sitni beli zvončići intenzivnog mirisa, to je siguran znak da je proleće u punom sjaju, a leto je već na pragu. Latinski naziv đurđevka (Convallaria), u prevodu na naš jezik znači „dolina“, iako u prirodi raste na rubovima šuma i livadama. Ovaj cvet poznat je još od drevnih vremena, pominje se i u Bibliji, prate ga brojne legende, običaji, ali najpoznatiji je postao kao sastojak parfema.

Đurđevak je zeljasta, višegodišnja biljka, koja se brzo širi, zahvaljujući rizomu. U baštama se gaji zbog prijatnog mirisa, brzog razmnožavanja i lakog gajenja. Zbog tih osobina je dobar pokrivač tla i sve više ga je u dvorištima. Nežan i primamljiv, ali ujedno i otrovan, danas je široko rasprostranjen u Evropi, delovima Azije i Severnoj Americi. Krase ga grozdaste cvasti s nizom od desetak i više cvetova u obliku zvončića, koji su svi okrenuti na jednu stranu.

Sudeći po legendama koje ga prate, đurđevak je od davnina bio značajan deo, ne samo flore, već i simbolike u istoriji civilizacije. Po jednoj legendi veruje su se suze Bogorodice pretvorile u đurđevak u trenutku kada je plakala ispred krsta na kome je razapet Isus Hrist. Po drugoj, veruje se da je cvet nastao od Evinih suza, kad je morala da napusti Raj. Danas, đurđevak simboliše čistotu srca i povratak sreće. Mladići i devojke nekada su ovo cveće brali jer su verovali da donosi sreću u ljubavi. Običaj je i da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom, kao simbolom proleća.

Đurđevak se odavno gaji u baštama, uglavnom u zabačenim i skrajnutim delovima dvorišta, ali s pojavom novih varijeteta, polako se probija do istaknutijih mesta, gde može da pokaže lepotu. Lak je za gajenje, jer nije zahtevna biljka. Odgovara mu veća vlažnost zemljišta i polusenka, ali opstaje i u potpunoj hladovini. Širi se podzemnim stablom ili rizomom, i tako stvara velike kolonije. Širenje đurđevka ponekad može biti problem, jer se teško kontroliše.