Vranjanka Stojana Stevanović i ove godine je na Đuđevdan, svojim sugrađanima ponudila na prodaju venčiće od crvene vrbe ukrašene lekovitim biljem i travom vratikom koja čuva dom od crne magije i sile zla. Mnogima je dopustila da sami izaberu trave za venčić koje je potom, crvenim koncem, na samo njoj znan način uplela u tanak snopić crvene vrbe. Dok je to radila ona je pričala kako se u njenom rodnom selu Koćura nekada slavio ovaj praznik.
– Za Đurđevdan se u našoj porodici uvek peklo jagnje ili kurban, kako ga je još moja baba zvala, iako nismo čekali goste. To pečenje je bilo toliko ukusno da od tada više nikada nisam jela ukusniju jagnjetinu -kazuje Stojana i ističe da u nozdrvama i danas oseća taj miris kao i miris pečenog hleba zvanog somun, koji bi vetar doneo iz pekare koja je radila u susednom selu.
Kao dete na ovaj praznik pre izlaska sunca uvek je odlazila sa drugaricama do okolnih livada da nabere travu đurđevdan i drugo cveće. Zajedno sa snopom crvene vrbe i starim “veligdenskim jajetom”, odnosno čuvarkućom, puštali bi ga niz vodeničnu buku u obližnjoj vodenici potočari, kako bi voda odnela sve loše iz njihove kuće.
– Tu noć pred Đurđevdan svi bi u porodici prespavali sa crvenom vrbom vezanom oko pojasa, kako bi tokom cele godine bili zdravi. Ovo su posebno primenjivali oni koji su imali problem sa kičmom jer se verovalo da posle ovog rituala, te godine, neće imati ovaj problem – priča Stojana, koja savetuje da venčiće svako unese u svoj dom jer predstavljaju pravu amajliju za očuvanje porodice.
Tekst i foto: Gordana Nastić
