Domaća dinja u vranjskom kraju poznatija kao vezenka je na tamošnjim pijacama tražena i ovog leta. Iako se poslednjih godina sve ređe nalazi jer se bostandžijama više isplati proizvodnja turskih sorti, njeni ljubitelji ipak pre nego što obave kupovinu pomno pretražuju pijačne tezge ne bi li je našli. Mnogi je kupe subotom na Donjevranjskoj pijaci od Zorana Mladenovića iz sela Donji Vrtogoš, kod Vranja, koji je još uvek proizvodi na svom imanju. Oni koji dođu u ranim jutarnjim satima ispred njegove prikolice prepune dinja imaju priliku već iz daleka da osete njihov miris koji se unaokolo širi iz napuklih sočnih plodova.
Tada ih dugo biraju u nameri da među njima izaberu onaj koji će biti po njihovom ukusu. Zoran im u tome pomaže trudeći se da svaki kupac ode zadovoljan tako da sledeće subote ponovo poželi da pazari kod njega. Iako je ova vrsta dinje izgubila bitku sa onim sortama koje donose veći profit, on joj je zarad svojih mušterija ostao veran do današnjeg dana. Ove godine je proizvodio na petsto metara kvadratnih smonične zemlje.
– Dinja najbolje uspeva na aluvijalnom zemljištu. Za razliku od nje smonica je teška zemlja, ali ona ume lepo da rodi i na njoj – tvrdi Zoran.
Ovo povrće naš sagovornik proizvodi iz rasada koji rasađuje na njivi čim prestane opasnost od mrazeva. Zdrav rasad je uslov za bogat prinos pa otuda je veoma bitno da u njegovoj proizvodnji ne dođe do prekomrenog zalivanja, a što može dovesti do gljivičnog oboljenja. Biljka tada mora da ima i dovoljno svetlosti kako ne bi došlo do izduživanja, dok nepravilno zalivanje može usporiti njen rast.
Ove godine najveći izazov u proizvodnji dinje ovom poljoprivrednom proizvođaču je bila suša. Uprkos tome uspeo je da dobije plodove zadovoljavajućeg kvaliteta i to zahvaljujući sistemu za navodnjavanje kap po kap. Dinje je počeo da prodaje po ceni od 100 dinara za kilogram. Međutim, čim je tržišna ponuda postala veća ona je pala na 80, a potom i na 50 dinara za kilogram.
Tekst i foto: Gordana Nastić
