Pre nego što otpočnu setvu, proizvođači treba da urade adekvatnu pripremu zemljišta, koja se sastoji u dubokoj obradi (15 do 20 cm plugovi) i predsetvenoj pripremi (10 do 15 cm- tanjirasti plugovi). Prilikom predsetvene pripreme zemljišta poželjno je da unesu i đubriva: organska – stajnjak u količini od 25 t/ha i veštačka NPK (15:15:15 ili 16:16:16).
– Najpravilniji unos veštačkih đubriva je da se sa predsetvenom pripremom unese 1/3 azota i 2/3 fosfora i kalijuma. Ostatak azota unosi se u dva navrata tokom februara i marta pre početka vlatanja pšenice, u vidu prihrane – ističe Zoran Lazarov, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u vranjskoj PSSS.
Kada se govori o setvi pšenice, po njegovim rečima, tri su osnovna uslova za postizanje visokih prinosa i to: optimalno vreme setve, pravilna predsetvena priprema zemljišta, klima podneblja. Optimalni rok setve je od 15 do 25. oktobra, uz toleranciju do 5. novembra, dok se količina semena za setvu jednog hektara kreće oko 260 kg/ha. Najpravilnije određivanje stvarne količine semena za određenu površinu je na osnovu jednostavne matematičke formule, preko koje se dolazi do potrebne količine semena.
– Na svakom pakovanju postoji deklaracija, u kojoj se nalaze svi potrebni podaci za obračunavanje potrebne količine semena, a to su: setvena norma, fizička svojstva semena (čistoća, klijavost i masa 1.000 zrna) – naglašava Lazarov.
Obračun ide sledećim redosledom, najpre se izračunava: upotrebna vrednost semena (klijavost i čistoća / 100), zatim teoretska količina semena (setvena norma X masa 1.000 zrna / 100) i na kraju stvarno potrebna količina semena( teoretska količina semena / upotrebna vrednost semena x100).
Ukoliko dođe do zakašnjenja setve potrebno je količinu semena povećavati za 0,5% za svaki dan zakašnjenja.
– Ako nije dobro urađena predsetvena priprema zemljišta, količinu pšenice treba povećati za još 10%. U područjima gde vlada surova klima, naročito tokom zime, u takvim uslovima treba povećati količinu semena za još 5% – podvlači Lazrov.
Ispunjavnjem svih ovih uslova, stvaraju se povoljni uslovi za postizanje visokih prinosa pšenice dobrog kvaliteta.
Tekst i foto: Gordana Nastić
