Preventivne mere i redovna zaštita omogućavaju uspešnu borbu protiv bakteriozne plamenjače, tako da su i štete relativno male i podnošljive.
Dunja pripada grupi najcenjenijeg voća. Njeni aromatični plodovi od davnina predstavljaju izvrsnu sirovinu za raznovrsnu preradu, ali i za svežu potrošnju. I pored toga, nedovoljno je zastupljena u voćarstvu naše zemlje. Gaji se na nešto više od 1.600 hektara. I ove male površine dovoljne su da se naša zemlja po površinama svrstava među vodeće u Evropi.
Jedan od razloga nedovoljne proizvodnje je ugroženost ove vrste bakterioznom plamenjačom, čiji je izazivač bakterija Erwinia amylovora. Takođe, bilo je i perioda kada je cena plodova na tržištu bila niska, a plasman otežan, zbog čega su se proizvođači opredelili za manje ugrožene i profitabilnijie vrste. Kako navode stručnjaci, svakako najveći problem u gajenju dunje bio je napad bakteriozne plamenjače. Ubrzano širenje bolesti podstaknuto povoljnim spoljnim činiocima, pre svega vlagom i optimalnim temperaturama, zahvatilo je početkom devedesetih čitavo područje Srbije. Proizvođači nisu reagovali blagovremeno, pa su štete bile ogromne. Brojni dunjici su desetkovani, a kasnije i iskrčeni. Mnogi nikada nisu ni obnavljani već su zamenjivani najčešće šljivom ili jabukom.
Ne treba zapostaviti činjenicu da u našoj zemlji postoje povoljni uslovi za gajenje ove voćke. Preventivne mere i redovna zaštita omogućavaju uspešnu borbu protiv bakteriozne plamenjače, tako da su i štete manje i prihvatljive. Skoro se svuda može uspešno gajiti, osim na višim nadmorskim visinama, gde često ne može da sazri, pa plodovi promrznu na stablu. Interesantna je ne samo za bašte i okućnice, već i za veće plantaže jer ima niz prednosti u odnosu na druge vrste voćaka. Cveta skoro poslednja (početkom maja) pa izbegava pozne prolećne mrazeve, zbog čega može da se gaji i u rečnim dolinama, pa čak i tamo gde je ova pojava češća i ugrožava druge vrste. Rađa svake godine, dok vrlo krupni plodovi olakšavaju berbu, a ona traje čak i do dve nedelje. Plod je veoma bogat raznim korisnim materijama neophodnim za ljudsko zdravlje.
Na poslednjem Savetovanju o unapređenju proizvodnje kruške i dunje, održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, stručnjaci su preporučili nekoliko sorti za gajenje. To su asenica, leskovačka, morava i trijumf. Od podloga prednost treba da imaju Provansalska Ba 29 i Anžerska MA.
Asenica je novija bugarska sorta koja sazreva sedamdana pre leskovačke. Plod je vrlo krupan, mase oko 350 grama,limunžute boje. Meso ploda je žućkasto, krto i umereno kiselo. Pogodna je za sve vidove prerade i za svežu potrošnju. Ravna površina ploda olakšava mašinsku obradu u industriji. Samooplodna je sorta i rađa redovno i vrlo obilno.
Leskovačka je stara sorta dunje raširena u mnogim zemljama. Sazreva u prvoj dekadi oktobra. Plod je krupan, prosečne mase oko 260 grama, okruglastog oblika, sa karakterističnim bradavičastim ispupčenjem kod peteljke, limunžute boje. Meso ploda je žućkasto, čvrsto, kompaktno i dovoljno sočno. Kiselkastog je ukusa, mirišljava i prijatne arome. Odlična je za raznovrsnu preradu u domaćinstvu i u industriji. Plod je okruglast, što je posebno pogodna za industrijsku preradu. Može da se čuva u običnom skladištu i više meseci (do februara) ako je pravovremeno ubrana. Stablo je srednje bujno i otporno na sušu i mraz. Delimično je samooplodna, pa je potrebno obezbediti oprašivača, za šta se najčešće koristi vranjska dunja. Rađa veoma dobro i redovno.
Morava je sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva sedam dana pre leskovačke. Plod je krupan, prosečne mase oko 300 grama, limunžute boje pokožice. Meso je polučvrsto, kompaktno, sočno, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Praktično ne prozuknjava sve do marta, što je značajno sa aspekta prerade. Odlična je za sve vidove prerađivanja. Zbog relativno mekanog mesa pogodna je za konzumiranje u svežem stanju. Samooplodna je, mada je poželjno da se u zasadu nađu i druge sorte. Rađa redovno i obilno.
Trijumf spada u grupu poznih sorti koje produžavaju sezonu berbe dunje. Poreklom je iz Bugarske. Plod je krupan, zelenkastožute boje, koja u punoj zrelosti prelazi u limunžutu. Meso je bledožuto, krto, umereno sočno i prijatne arome, bez kamenih ćelija. Pogodna je za preradu i konzumiranje u svežem stanju. Samobesplodna je i zahteva oprašivača.
Za podizanje plantaža neophodno je koristiti sadnice koje treba da su garantovano zdrave i da potiču od selekcionisanih i zdravih matičnih stabala. Radi bolje oplodnje veoma je važan raspored sorti u zasadu, s obzirom na to da je većina gajenih sorti stranooplodna. U malim zasadima sorte oprašivače valja staviti u svaki peti red naizmenično i time će oplodnja biti zadovoljavajuća, a na velikim plantažama treba da budu zastupljene bar dve sorte da bi se obezbedilo kvalitetno oprašivanje.
Ne treba zapostaviti ni agrotehničke mere – đubrenje, odnosno prihranu, potom obradu zemljišta, dok se navodnjavanje primenjuje u zavisnosti od količine padavina. Obavezna je i rezidba u proleće, ali i zelena rezidba koja se primenjuje u junu radi proređivanja vodopija i usmeravanja grana. Stručnjaci napominju da ovu rezidbu treba obavezno da prati prskanje radi sprečavanja širenja bolesti, naročito bakteriozne plamenjače. Važna je i redovna kontrola zasada – zbog uočavanja i uklanjanja svake, i najmanje pojave bolesti. Preporučuje se i uklanjanje trulih, sasušenih i monilioznih plodova zbog sprečavanja širenja truleži. Program zaštite treba prilagoditi stanju na terenu, stepenu zaraze, starosti zasada, raspoloživim sredstvima na tržištu itd. Nekoliko zaštitnih prskanja u toku godine mora se sprovesti da bi se dobio visok i kvalitetan rod.
Osavremenjivanju proizvodnje bi doprineli i bolji marketing o značaju dunje u ishrani, povećanje subvencija za podizanje zasada, viši stepen prerade, povećanje proizvodnje kvalitetnih sadnica, intenzivniji rad na oplemenjivanju itd.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
