Bolest „mal d’ esca“, kod nas poznata kao apoplektično uvenuće ili, jednostavno, eska, može da se pojavi i na dobro negovanoj starijoj lozi. To je kompleksna bolest u kojoj je unutrašnja trulež čokota samo jedan od simptoma.
Kada parazit prodre u čokot, stacionira se u srži, i postepeno širi u drvo koje polako razara. Micelija gljive prodire dublje u drvo, luči fermente koji izazivaju transformaciju lignina i celuloze. Zbog delovanja gljive tkivo unutar čokota postaje smeđežute boje, a menja se i spoljašnji izgled loze. Na zelenim delovima uočava se postepeno sušenje, i to od ivica lista, i širi se između žila, što podseća na nekrozu ili magnezijum-crvenilo. U ovom slučaju uvek ostaje jedna zelena traka uz glavne žile lista. Po pravilu, listovi koji su niži i bliži krakovima prvi pokazuju simptome. Čokot s takvim listovima životari neko vreme, i obično se suši u julu ili avgustu, kada su temperature visoke i uvek posle obilne kiše. U periodu od nekoliko dana svi listovi venu, a nešto kasnije i lastari, pupoljci i grozdovi.
Na kracima čokota i panju mogu se primetiti pukotine, a na uzdužnom preseku kroz čokot uočava se promena boje. Ponekad se i sa spoljašnje strane čokota, ispod kore, vidi da je došlo do promene boje u obliku trake duge jedan do dva centimetra.
Na razvoj bolesti umnogome utiče vlaga. Poznato je da je naglo uginjavanje, u razdoblju pupljenja do pred početak zrenja, povezano sa bržom i obilnijom cirkulacijom sokova. U nedostatku vode, rast gljive može biti potpuno zaustavljen, ali kada nastupe povoljni uslovi (više vlage), on se obnavlja, makar i posle nekoliko godina. U letnjim mesecima gljiva redovno raste sporije, a u proleće intenzivnije.
Ovo je po pravilu bolest starih vinograda i dovodi se u vezu sa sadržajem tanina (poznato je da je u starim čokotima njegov procenat veći). Isto tako se zna da su vinogradi podignuti lozom kalemljenom na podlogama Rupestris (bogate taninima) češće napadnuti nego na podlozi Riparia. Mogu biti zaraženi i mladi čokoti stari od dve do pet godina, ali se pretpostavlja da su na tim mestima prethodno iskrčene zaražene biljke od kojih su ostale brojne bazidiospore kao izvor zaraze. Na mladoj lozi, i kada dođe do infekcije, simptomi se uočavaju tek mnogo godina kasnije jer parazit sporo napreduje.
R.D.J.
