MAJA I BOBAN RISTIĆ OŽIVELI DEDOVINU
Kada je Boban, suprug Maje Ristić iz sela Stubla kod Bojnika, ostao bez posla, njih dvoje su doneli odluku da na njegovoj dedovini otpočnu novi život baveći se poljoprivredom. To nije bilo nimalo lako, a ni jednostavno, jer su svoje gazdinstvo morali da podižu na ostacima starih već urušenih zgrada, uraslih u travu i šiblje.
Sa ozbiljnim radovima krenuli su tek pošto su temeljito očistili plac koji je bio napušten punih dvadeset godina. Najpre su sebi uredili dom na temeljima stare dedine kuće, a potom počeli da obnavljaju i ostale pomoćne zgrade. Sve to uradili su novcem iz svoje ušteđevine.
Prve jariće poklonio im prijatelj
Videći sa koliko entuzijazma to rade i koliko prostora imaju za čuvanje domaćih životinja, jedan njihov prijatelj, u želji da im pomogne, poklonio im je pet jarića. Veoma su se obradovali ovom poklonu, jer su i u svom pređašnjem domu imali jednu kozu na čijem mleku je odrastao i njihov sin. Znajući koliko je kozije mleko zdravo i koliko ima potražnje za surutkom, koja se takođe koristi kao lek, odlučili su da kupe još sedam koza, pa onda još deset. Sve su ih napasali na proplancima iznad sela. Za ovaj posao bio je zadužen Boban dok je Maja na sebe preuzela pravljenja sira od kozijeg mleka.
– Koze sam u početku muzla ručno, jer nismo imali muzilicu. Mleko sam sirila odmah posle muže i pravila mladi i prevreo sir. Čim bi dospeo za prodaju, ponudila bih ga svojim potencijalnim mušterijama – seća se Maja.
Ovoj ženi, koja je po profesiji učitelj muzike, prodaja sira je dobro krenula, jer su kupci prepoznali kvalitetan proizvod. Ona je, međutim, želela da u ponudi ima više vrsta sireva sa kojima će ostvariti veću zaradu. Zato je stupila u kontakt sa ljudima koji su na svojim gazdinstvima od kozjeg mleka pravili sireve sa dodatkom kurkume, aleve paprike, belog luka, crvenog vina, maslinovog ulja… nadajući se da će je naučiti kako da ih pravi. Tako je naučila da sama proizvodi različite sireve.
Dok nije usavršila proizvodnju, bilo je gubitaka ali je posle određenog vremena trud dao rezultate. U ponudi ima i slatke sireve u kombinaciji sa brusnicom i suvom kajsijom. Oni su najviše traženi u Vojvodini, dok sireve sa začinima uglavnom kupuju vlasnici kafana i restorana.
– Pravljenje sireva počinje mužom koza, pa onda ide sirenje mleka, stavljanje sirnog ugruška u kalupe, dodavanje začina, vađenje gotovog sira iz kalupa i na kraju sušenje – pojašnjava Maja ističući da u prodaji ima i kozje kobasice koje pravi u kombinaciji sa dvadeset odsto svinjskog mesa i slanine.
Veće stado za više vrsta sira
Da bi povećali paletu sireva koje nude na tržištu, Ristići su morali stalno da povećavaju stado. Ono danas broji 120 koza rase alpina i sanska koza. Njih 87 je umatičeno, pa su stekli pravo i na subvencije od države. Ove godine su im koze ojarile preko sto jarića koje su lepo othranile svojim mlekom.
Jariće su u sezoni prodavali po petsto dinara za kilogram žive vage, a kasnije i po 400. Većina kupaca je i ove prodajne sezone kupila njihove jariće za priplod znajući da čuvaju odlične rase koza.
Od svakog jareta, koze ili jarca ovo dvoje supružnika se teškom mukom odvaja. Smatraju ih gotovo članovima svoje porodice i tako se ponašaju prema njima. Tu njihovu pažnju koze veoma dobro osećaju i vraćaju im velikim količinama mleka…
– Koze su prepametne životinje. Poštuju red i sa njima nema problema ni na paši, a ni kod kuće. Pred mužu same stanu u red strpljivo čekajući trenutak kada će nas darovati svojim mlekom – s ljubavlju nam kazuje naša sagovornica.
Radionica sledeći cilj
Ristići maštaju i o danu kada će na svojoj farmi da opreme radionicu za pravljenje sireva koja mora da bude odvojena od stambenog prostora. Imaće perive zidove, vodu, sanitarni čvor, kanalizacionu mrežu, laktofriz… Za ovu investiciju od desetak hiljada evra nemaju novaca, svu ušteđevinu potrošili su na podizanje gazdinstva. Pošto su se informisali da im opština ne može pomoći da dođu do sredstava za ovu investiciju, potražiće rešenje preko Ipard programa. Sireve proizvedene u ovoj radionici nameravaju da prodaju marketima, što je još jedan njihov neostvareni cilj.
Piše: Gordana Nastić
