Meštanku Krševice, sela u okolini Bujanovca, Dragicu Trajković su onako obučenu u seosku narodnu nošnju, sa kudeljom o pasu i vretenom u ruci, kako sedi pored sofre pune starinskih jela, svi zapazili na nedavno održanim “Miholjskim suretima sela”. Specijalno za ovu priliku opasala je futu koju je sama izatkala na razboju, a po kojoj su se nekada žene prepoznavale da su iz ovog kraja.
Futu, na kojoj dominira crvena boja, izatkala je od vunice u nekoliko boja. Njene krajeve ukrasila je crnim gajtanom širine, skoro, četiri prsta. Pre nego što ga je prišila za futu na njoj je napravila dva ukrasna ruba. Treći je opšila trakom od gajtana, da bi na četvrtom ušila preostali njegov deo širine četiri prsta. U stara vremena on je, na neki način, ukazivao posmatračima da ta žena dolazi iz imućne porodice, koja je mogla da priušti kupovinu tako dugačkog, ali i skupog gajtana.
Dragica kaže da joj je za futu čipku napravila drugarica što je iziskivalo mnogo truda i umešnosti, baš zbog toga što od jedne dugačke debele niti običnim ušivanjem iglom i koncem treba napraviti predivnu čipku.
– Ovako napravljena čipka može da se ušije za futu pomoću igle i konca, a može i na šivaćoj mašini što je mnogo brže i lakše – kazuje ona.
Ističe da je ovakva futa po meri svake žene kada njeni krajevi prilikom nošenja pokrivaju listove. To može da se postigne samo onom koja je izatkana od jedne struke, odnosno koja je duga oko jednog aršina (metar), a široka punih šest. Ona pamti da su žene, u vreme kada je njena baka bila devojka, nosile fute i sa dve struke, a koje su im kada bi je opasale oko sebe dosezale do gležnjeva.
– Takve fute imam i danas u svom ormaru i brižljivo ih čuvam – priča ponosno Dragica.
Pored ove nošnje ona čuva i vunene čarape, i gumene opanke koji su sastavni deo njene narodne nošnje koju prikazuje na manifestacijama.
Tekst i foto: Gordana Nastić
