Ginko biloba se može videti kao usamljeni gorostas i na našim okućnicama. Iako mu se „godine ne vide“ u našim uslovima može lako da prevali jedan vek. To je živi fosil iz Kine, jedno od najstarijih stabala na svetu, poznato po karakterističnim lepezastim listovima, a koristi se hiljadama godina u tradicionalnoj i modernoj medicini, najviše kao ekstrakt iz listova, za poboljšanje cirkulacije, pamćenja, koncentracije, ublažavanje vrtoglavice i zujanja u ušima, a sve zahvaljujući antioksidativnim flavonoidima i terpenoidima koji štite krvne sudove i nervne ćelije. Stablo je visoko i pravo, a dekorativni, lepezasti listovi u jesen postaju zlatnožuti Jedino plodovi imaju neprijatan miris i zato često raste usamljen.
Iako potiče iz Azije, ginko odlično podnosi mraz, gradsko zagađenje i sušu. U Srbiji ga možete saditi u bašti ili većoj saksiji. Semenu je potrebna stratifikacija, a klijanje traje jedan do tri meseca. Uspeva na sunčanim do polusenovitim lokacijama, u dobro dreniranom, dubljem zemljištu, toleriše različite tipove tla ali je ključna drenaža. Neguje se umerenim zalivanjem, posebno mlade biljke, otporan je na gradske uslove i mraz, a odrasla stabla ne zahtevaju često đubrenje. Ukoliko postoji mogućnost, mlade biljke mogu da se prihrane u više navrata, dok starijima takva nega nije neophodna. U principu, drvo se ne orezuje osim ako se ne želi neki poseban oblik krošnje.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Vecteezy
