Proizvesti zdrav rasad povrća, posebno onaj za ranu proizvodnju, nije nimalo lako. Pogotovo zato što se to radi tokom zime kada nema dovoljno prirodne svetlosti, kada valja naći pravu meru u određivanju temperature, količine vode za zalivanje, prihrane… O korišćenju zdravog, dezinfikovanog supstrata i deklarisanog semena suvišno je govoriti. Ipak, dešava se da se i pored svih mera predostrožnosti provuku neki prouzrokovači bolesti.
Najčešće to su gljive iz roda pitijum (Pythium). To su fakultativni paraziti i obično žive u zemljištu bogatom organskim materijama. Parazitiraju na velikom broju biljnih vrsta, a najveće štete nanose povrću. Na njih su najosetljivije mlade biljke u fazi klijanja i nicanja, dok je za starije ova gljiva manje opasna ili čak bezopasna. Štete su utoliko veće, ukoliko spoljni činioci i loš kvalitet semena produžavaju vreme od setve do nicanja biljaka. Tkivo klijanaca jako je osetljivo i na njemu se u početku javljaju vodenaste pege, koje se brzo povećavaju i biljka propada.
Na izniklim biljkama oboleva koren ispod zemlje ili stablo u prizemnom delu, koji potamne i nekrotiraju. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beličasta micelija, koja se širi i po površini zemljišta, u vidu paučinaste mreže. Ova površinska micelija predstavlja samo nastavak unutrašnje koja se razvija u stablu. Polegle biljke brzo ugibaju, a pri većoj vlažnosti i temperaturi istope se gotovo na očigled povrtara. Poleganje klijanaca, ili kako ga mnogi zovu “topljenje rasada”, javlja se u obliku koncentričnih krugova, poznatih kao “gola” ili “ćelava mesta”. Treba znati da slične simptome mogu da prouzrokuju i druge vrste gljiva (Fusarium spp, Rhizoctonia spp, Phytophthora spp. i dr). Svi spoljni faktori koji negativno utiču na klijanje i nicanje sejanaca potpomažu razvoj Pythium vrsta. To su teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve i slično.
Na gljive iz roda pitijum u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom polju posebno su osetljivi paradajz, paprika, krastavac, kupus, salata, a u baštama grašak, krompir, čičoka, tikve, šargarepa, i mnoge druge. U sušnim uslovima razvoj gljive se usporava ili zaustavlja, ali parazit zadržava vitalnost i čim se poveća vlažnost, on se aktivira.
Ukoliko se pojave simptomi bolesti, treba upotrebiti sistemične fungicide koji zaustavljaju širenje infekcije i obezbeđuju trajniju zaštitu. Ali, njihova upotreba je ograničena na dva prskanja. Prska se čim se otkrije prva zaražena biljka jer se poleganje brzo širi i za čas se stvore mnogobrojna ćelava mesta.
Razvoj bolesti sprečavaju „balb“, „proplant 722 – SL“, “fostonik 80-VP“, „previkur enerdži“ i većina fungicida na bazi bakra.
S. Mujanović
