Kažu da nema kačamaka, proje i cicvare bez brašna od kukuruza osmaka, ali danas ga retko ko seje. A naši stari jedino su u njega imali poverenja. Dobro je podnosio surovu klimu pa je u brdsko-planinskim područjima dugo bio glavno „hlebno žito“, dok se pšenica gajila tek za pogaču i slavski kolač. Međutim, osamdesetih godina prošlog veka potisnuli su ga hibridi, nakon čega se iz njiva preselio u uspomene i na okućnice onih koji drže do tradicije i kvaliteta.
Tekst i foto: Željko Dulanović
Kukuruz osmak poznat je i kao staklenac ili srpski krivalj, kako ga najčešće zovu u centralnoj i istočnoj Srbiji. Stabljika mu je slaba, ali otporna na sušu i ostale vremenske neprilike, dok mu je klip dugačak i blago zakrivljen. Zrno mu je raspoređeno u osam nepravilnih redova, po čemu je i dobio ime, mada, ako dobro rodi, ima i koji red više. Postoje i beli i žuti osmak. I jedan i drugi se odlikuju izuzetnim ukusom, zbog čega su specijaliteti od njihovog brašna, samlevenog u potočari, sve traženiji na trpezama gurmana.
Najukusnija proja od žutog osmaka
– Zrno mu je krupno i toliko tvrdo da se i vodenički kamen namuči dok ga samelje. Ali se zato od njegovog brašna mesi najukusnija proja koju su naši preci obično jeli umesto hleba. Posebno je ukusna proja od žutog osmaka, koji se nekada uglavnom uzgajao u višim planinskim predelima sa surovijom klimom. I sâm sam je jeo kao mali, pa me je i sećanje na taj ukus pokrenulo da da ga opet sejem – kaže Desimir Tadić (62) iz valjevskog sela Mijači, zaljubljenik u stare i gotovo zaboravljene sorte.
Na uzoranim padinama Medvednika i Jablanika Tadić gaji kukuruz osmak zadnjih pet-šest godina i jedan je od retkih u zapadnoj Srbiji koji još uvek seje ovu sortu kukuruza koji je vekovima hranio živalj na našim prostorima. Za razliku od drugih, koji ga seju u nekoliko redova s kraja njive da imaju za proju, Tadić je ovog proleća osmak posejao na čak četiri hektara.
Pre toga sam osmak sejao na površini do jednog hektara, ali kako se sve više traži njegovo brašno koje meljem u potočarama na bistrom Gradcu, rešio sam da zasejem još njiva. Gajim ga bez upotrebe bilo kakvih zaštitnih preparata pa koliko ću u jesen ubrati zavisi ponajviše od toga koliko je godina bila rodna. A i prinosi su mu mali. S hektara sam imao najviše dve i po tone roda, dok je, poređenja radi, prinos hibridnog kukuruza kod nas u valjevskom kraju oko pet tona. Zbog toga je i brašno od kukuruza osmaka skuplje, i trenutno u maloprodaji košta 150 dinara za kilogram. Odnedavno se može kupiti u lokalnim prodavnicama, a zainteresovane su i trgovine i restorani u susednim opštinama – kaže Tadić.
Upravo zbog malih prinosa, kukuruz osmak nije zanimljiv velikim proizvođačima.
