Grejanje plastenika obezbeđuje veću zaradu i konkurentsku prednost. Održavanjem i povećavanjem temperature ispod folije u hladnim mesecima dobijaju se plodovi koji su na tržištu i nekoliko puta skuplji od onih koji stižu u aprilu, maju ili junu. Ali, proizvođači kažu da je zaštita useva od hladnoće skupa. Zbog toga mnogi pribegavaju naizgled jeftinijim rešenjima, koja se ponekad skuplje plaćaju. 

–        Najlošije rešenje za grejanje su peći od buradi i loženje u samom plasteniku. Pri tome se čunkovi izvode kroz folije. Dešava se da dođe do požara u kome strada deo ili cela folija ili drvena konstrukcija. Takav način grejanja treba izbegavati. Gubi se mnogo toplote i potrebno je više energenata da bi se izjednačila temperatura u celom plasteniku – upozorava mr Violeta Petrović Luković, savetodavka u PSS službi u Kragujevcu.

Kotlovi van plastenika

Ona dodaje i da pored loše reputacije improvizovanih načina grejanja, tek oko jedan odsto srpskih plastenika ima bezbedan sistem za grejanje.

–        Reč je o kotlovima koji se postavljaju van plastenika. Grejanje se sprovodi cevima i uz pomoć kalorifera se u plasteniku održava zadata temperatura. Oprema jeste skupa, ali to je dugoročna investicija za proizvođača. Na njemu je da izvede računicu o isplativosti, u zavisnosti od kulture koju gaji, od površine plastenika, obezbeđenog tržišta i njegovog cilja. Takođe, treba izabrati isplativ energent, pogotovu ako proizvodnja traje preko cele zime. Ulaganjem u sistem za grejanje dobijaju se rani ili produženi prinosi. Manjim proizvođačima, ili onima koji krajem zime kreću u proizvodni ciklus, grejanje je potrebno da bi useve spasili od prolećnih mrazeva, te i na osnovu toga treba izabrati najpovoljniji način grejanja – dodaje Petrović Luković.

Da je bezbedno i isplativo grejanje u plastenicima „teška tema“, slaže se i Boban Petrović, cvećar iz Stančića kod Čačka. Navodi da ima istine da je oprema skupa, ali…

–        Ima nešto i do nas. Kad se uzme veći novac od neke proizvodnje, često se više troši na život, a manje se troši za unapređenje uslova. Zavisi šta je kome cilj. Kome plastenici služe za dopunu budžetu, neće previše ulagati. Snaći će se u vreme prolećnih mrazeva. Ako je to osnovna, porodična i dugoročna proizvodnja, posebno ona koja traje cele godine, kao što je slučaj u cvećarstvu, onda je ulaganje jednostavno neophodno – tvrdi Boban Petrović iz Stančića, koji sa porodicom uzgaja cveće više od tri decenije.

Strateška odluka

 U kalkulaciji za grejanje, svako mora da napravi svoju računicu. Grejanje plastenika je za svakog proizvođača ponaosob strateška odluka. Ona zavisi od kulture koju gaji i na kojoj površini. Kontrolisanjem unutrašnjih uslova u plasteniku smanjuju se rizici i osigurava stabilnost u proizvodnji.

–        U našim plastenicima na oko 1.500 kvadrata gajimo cveće preko cele godine i nama je stabilno grejanje neophodno. Imamo kotao van plastenika. Toplota se cevima sprovodi ispod folija i uz pomoć kalorifera se ravnomerno širi. Za kotao koristimo sitni industrijski ugalj. Mislim da se trenutno uvozi iz Azerbejdžana i Češke. Njegova cena je 180 evra po toni. U zimskim i prvim prolećnim mesecima kotao je u pogonu i dnevno je za našu proizvodnju potrebno pola tone uglja. Uveče ga napunim i zadam željenu temperaturu na termometru. S te strane nam je olakšan posao, jer ne razmišljate da svaki čas ložite.  Ali, u vreme mrazeva i hladnog vremena svakog dana nam je potrebno 90 evra da bi cveće napredovalo kako želite i da bi čitav kompleks bio bezbedan. Ukoliko dođe do štete na plastenicima od vatre ili toplote, visoke premije osiguranja mnoge odvraćaju od potpisivanja polisa – kaže Petrović.

Izbor grejanja plastenika je stvar lične odluke i mogućnosti proizvođača. Violeta Petrović Luković se slaže da za opremu treba izdvojiti dosta novca. Samo kotao košta oko 800.000 dinara, ne računajući ostalu potrebnu opremu.

Država vraća pola novca uloženog u opremu

–        Moguće je od države dobiti povraćaj 50 odsto uloženog od neto cene. Oprema za grejanje plastenika spada u grupu podsticaja i prihvatljivih investicija u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva. Reč je o odeljku za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje  primarne proizvodnje biljnih kultura u zaštićenom prostoru. Tu spada oprema za ventilaciju, hlađenje, odnosno grejanje. Na spisku su centrifugalni i aksijalni ventilatori, izmenjivači toplote, kotlovi, ventili, pumpe za cirkulaciju vazduha, kondezatori, kompresori i ostalo. Maksimalni iznos povrata je 1,5 miliona dinara – kaže Violeta Petrović Luković.

U Srbiji se  najčešće koriste kotlovi koji se nalaze u sklopu ili u blizini plastenika. Za prenošenje toplote do zaštićenog prostora za gajenje biljaka koristi se sistem cevi kroz koje cirkuliše topla voda, a zatim sistem ventilacionih cevi sa otvorima, kroz koje se kreće zagrejani vazduh.  Jedan od većih nedostataka ovakvog načina grejanja je stalno loženje.

Najčešći energenti  za grejanje su drvo i ugalj, a jeftiniji je biomasa. Slede struja, nafta i plin. Najređe se koriste termalno grejanje i toplotne pumpe. Na kraju, kao najjeftiniji energent se navode solarni sistemi, koji su isplativi na duže staze.

Na struju najpraktičnije

U plastenicima manje kubaže ili površine, kao izvor grejanja koristi se plin, a u većim i profesionalnim, nafta. Cenovno su povoljniji od grejanja na struju, ali zahtevaju stalno dopunjavanje boca ili kanistera. Mana je što se prilikom sagorevanja stvaraju gasovi i vodena para, te je potrebno stalno provetravanje plastenika, odnosno dobra ventilacija.

Grejanje na struju je najpraktičniji način. Rad grejača kontroliše termostat, te se toplota ne rasipa. S druge strane, je to komforan način, jer domaćini ne moraju da gube vreme na punjenje kotlova. Ventilatorima se obezbeđuje strujanje vazduha, te je temperatura ujednačena u celom plasteniku. Ovi ventilatori se leti koriste za snižavanje temperature. Mana je često, cena kilovata električne energije, posebno ako su plastenici veliki. Kao inovativniji način grejanja navodi se podzemno, koje se postiže postavljanjem cevi u zemljište. Tako se obezbeđuje stalna temperatura korena biljaka.

–        Da li je ekonomski isplativo grejanje plastenika zbog prozvodnje voća, povrća, rasada ili cveća, u najvećoj meri zavisi od troška energenata. Naime, cena grejanja najviše utiče na cenu krajnjeg proizvoda. Ulaganja zavise od izbora opreme, troškova instaliranja i održavanja, i veličine plastenika. Peć na drva napravljena od bureta za naftu u dnu plastenika nije rešenje. Mali ili veliki proizvođači, svejedno, u riziku su da će im toplota napraviti štetu, uz već potrošene drva i ugalj – upozorava mr Violeta Petrović Luković.

Tekst i foto: Biljana Nenković

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com