„TRIVIĆ-NARANČIĆ“ PRVA ORGANSKA VINARIJA U SREMSKIM KARLOVCIMA
Odvajkada bogom dan potes za uzgoj vinove loze u Sremskim Karlovcima, Matej, već neko vreme je teren na kom dvojica proizvođača vina gaje grožđe po organskim principima, nastavljajući i u daljem toku proizvodnog procesa na drugoj lokaciji da ga na isti način tretiraju sve dok ono kao vino u buteljama ne stigne pred ljubiteće božanskog pića. Ali, od pre pet godina Matej, i to Srednji Matej, je i sedište prve vinarije u Sremskim Karlovcima s organskom proizvodnjom vina. Na istom mestu vinska priča počinje i završava se. Reč je o vinariji „Trivić – Narančić“, najmlađoj u tom mestu, koja je lane izašla pred vinsku publiku sa svojim proizvodima i polako osvaja njena srca.
Njeni vlasnici, bračni par – Tatjana Trivić i Mihajlo Narančić iz Novog Sada, u svet vinogradarstva i vinarstva kročili su nakon što su doživeli prezasićenje prethodnim biznisom. Priznaju da nisu odmah znali čime će se baviti, ali su bez razmišljanja, kada su ipak spoznali da će to biti proizvodnja grožđa i vina, znali da će se baviti isključivo organskim vinogradarstvom i vinarstvom.
Sorte otporne na bolesti
– Od ranije u Mateju imamo parcelu na kojoj smo zasnovali zasad kajsija po organskim principima – kaže Mihajlo Narančić. – Shvativši da smo u Mateju okruženi samo vinogradima, do odgovora šta ćemo raditi nadalje, nije bilo teško doći. Kupili smo parcelu pored i krenuli iz radoznalosti u vingoradarenje. Na prvoj parceli posadili smo 5.000 čokota. Odabrali smo, budući da smo kajsije uzgajali na organski način, da to bude isti slučaj i sa proizvodnjom grožđe i vina. Zato smo tražili sorte otporne na bolesti. Kod belih sorti smo lako našli takvu. Bila je to morava, sorta nastala na Institutu u Sremskim Karlovcima, ali je problem bio naći crvenu, pa smo odlučili da zasadimo marselan i kaberne sovinjon. Posadili smo ih u proleće 2020. godine. Hteli smo da budemo drugačiji od drugih, a Matej je idealno područje za proizvodnju koja garantuje posebnost kojoj težimo. Osim teroara i položaja koji mu garantuje osunčanost tokom celog dana, što su odlični preduslovi za proizvodnju kvalitetnog grožđa, činjenica da je izolovan od izvora raznih zagađenja pružala nam je mogućnost da realizujemo ono što smo želeli.
Mihajlo kaže da su u posao ušli bez dovoljno znanja, pa su ga sticali u hodu čitajući stručnu literaturu i raspitujući se kod iskusnih proizvođača. Grešili i ispravljali, rekao bi naš sagovornik, i tako učili. Zaposlili su enologa Nikolu Jelovca koji iskustvo sa organskom proizvonjdnjom donosi iz druge fruškogorske vinarije. U vinogradima sada imaju 20.100 čokota, prvobitnih 5.100 čokota zasađenih na površini od hektara i još tri hektara ili 15.000 čokota. Poslednja zasađena tri hekatara su u drugoj godini, a u sortiment su uvrstili još i merlo.
– Vinograd tretiramo na tradicionalan način, po starim principima. Upotrebljavamo samo plavi kamen i sumpor. U organskoj proizvodnji bitan faktor je vreme, odnosno odabrati pravi trenutak za delovanje. Nekoliko tretmana tokom sezone primenimo i dobijamo odlično grožđe. U proizvodnji vina naš enolog koristi novu, modernu tehnologiju organske proizvodnje. Kao rezultat dobijamo organska vina male serije sa pravim karakterom, potpuno različita od klasičnih. I isključivo sortna – dodaje Narančić.
Kad se priroda neguje, a ne kontroliše
– Verujemo da pravo vino nastaje kada se priroda neguje, a ne kontroliše. Naša vina se ističu bogatstvom arome i punim telom koje dobijaju od plodnog tla i čistog, prirodnog pristupa vinifikaciji. Svako je posebno zbog jedinstvenih karakteristika ukusa, mirisa i boje. Naročito smo ponosni na naš brend koji smo nazvali Klopka u kom se spajaju jedinstveni prirodni motivi i vrhunski kvalitet. Ono odražava harmoniju prirode, uz blage note voća i cvetova, koje zadovoljavaju najistančanija nepca. Nazvali smo ga Klopka po klopci za insekte koja se koristi u organskoj proizvodnji. Mnoge asocira na drugu vrstu klopke, a to je da su upali u klopku kad su probali vino – kaže Mihajlo.
Kaže da su reakcije vinske publike pozitivne, a posebno kada probaju moravu. Prvo što privuče, napominje Mihajlo, pažnju ljudima jesu etikete, za koje je zaslužna njegova supruga, a kada probaju vino, ne odlaze. Za moravu kaže da je u vinogradu uopšte ne tretiraju. Isprva su u jednom delu zasada samo kosili travu prateći kako se ponaša i shvatili da nema potrebe za tretmanima.
Celokupna proizvoda odvija se tamo gde nastaje i sirovina – u Mateju. Sagradili su proizvodni pogon dovoljan za njihove potrebe. U toku je opremanje degustacione sale za prijem vinskih turista, koja će, nadaju se, biti u funkciji od proleća. U njoj će osim svojih organskih vina posluživati i organsku hranu.
Premijerni izlazak pred vinsku publiku bio im je na prošlogodišnjoj „Karlovačkoj berbi grožđa“. Pojavili su se i na beogradskom Wine Vision by Open Balkan, prestižnoj vinskoj manifestaciji u društvu sa ostalim članovima Udruženja proizvođača aromatizovanih vina sa geografskom oznakom „Bermet“, kao i na Sajmu turizma u Novom Sadu.
Zahvaljujući članstvu u tom udruženju iako su tek zakoračili u svet vina, uspeli su i da izvezu određenu količinu. Njihova vina stigla su u Kinu, odakle očekuju informacije o tome kako su ih Kinezi doživeli. U Srbiji, za sada ih ima u Novom Sadu i Beogradu.
Velika očekivanja od novih vina
– Želja nam je da svake godine budemo bolji. Kada vidimo kako potrošači reaguju kada probaju naš proizvod, većeg zadovoljstva za nas nema. Osobito kada ga probaju Karlovčani. Uskoro će pred vinoljupce izaći i vina iz prošlogodišnje berbe sa kojima smo izuzetno zadovoljni i od kojih očekujemo dobre rezultate na ocenjivanjima na koja ćemo ih poslati – kaže vlasnik najmlađe, prve organske vinarije u Sremskim Karlovcima Mihajlo Narančić. Napominje da su dobar vetar u leđa ovakvoj proizvodnji dale republičke i pokajinske subvencije, koje su oni iskoristili.
Stevin bermet
Među njima našao se i bermet. Kažu da je bilo sasvim logičmo da se oprobaju i u proizvodnji tog dezertnog vina s obzirom na to da se vinarija nalazi u Karlovcima. Stevin bermet nazvao je po čoveku od kog je kupio zemlju, ali je od njega dobio i recept za bermet. (Čovek je nažalost u međuvremenu umro).
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
