Ako naša zemlja ima nečega dovoljno onda je to hrana, bez obzira na sve slabosti u domaćoj poljoprivredi. Uvek smo imali dovoljno žita pa i sada, kada je osnovna hrana u pitanju – hleb i brašno imamo.
Trenutno nam je najbitnije da oranice dobro pripremimo za prolećnu setvu primarnih kultura jer od toga, između ostalog, zavisi i kakve ćemo imati prinose tokom žetve.
Prema zvaničnoj statistici, tokom lanjske žetve pšenice smo dobili 3,5 miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz, samo što inoprodaja ne ide baš željenim tepmom. Za sedam meseci prodali smo van svega 75.000 tona brašna, svakog meseca po 10.000 tona.
– Mi sada ne znamo šta ćemo sa brašnom i pšenicom čiju smo žetvu lane dočekali sa 800.000 tona prelaznih zaliha – izjavio je direktor “Žitounije” Zdravko Šajatović. – Pšenice smo prodali svega 681.000 tona za sedam meseci, a mogli bi i pšenice i brašna da prodamo duplo, a da ne ugorizimo domaće potrebe, samo što nemamo kupaca.
Podvukao je da nema razloga za brigu da nećemo imati brašna i pšenice jer je jesenas posejano blizu 630.000 hektara hlebnog zrna, a u junu nam sledi nova žetva i novi rod.
– Kukuruza sejemo na blizu milion hektara i imamo ga za domaće potrebe, a treba podsetiti da smo u izvozu kukuruza na desetom mestu u svetu. Domaće potrebe za jestivim uljem godišnje se kreću od oko 120.000 tona, a u žetvi suncokreta prošle godine dobili smo 650.000 tona.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da svega imamo dovoljno i da ne postoje razlozi za zabrinutost. Ako nečega imamo, onda je to hrana, navodi, samo što bi tu industriju trebalo unaprediti primenom drugačijeg koncepta agrarne politike.
– Agrar Srbije je devastiran, nije konkurentan na svetskom tržištu i za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto – navodi Gulan i dodaje da bez obzira na tako loš rezultat, mi hranu izvozimo, kao što je i kupujemo spolja ,premda nekada bespotrebno to činimo i ugrožavamo domaću proizvodnju.
Tanki smo, naglašava Gulan, u stočarstvu, ali to ne znači da nemamo mesa za domaće potrebe.
– Imamo svega oko 500.000 goveda, manje od 2,5 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, 196.000 koza, oko 26 miliona živine, oko 14.000 konja, 1.000 magaraca i oko 1,5 miliona pčelinjih društava. A trebalo bi da u stajama imamo najmanje 1,6 miliona goveda, tri miliona ovaca, 6,5 miliona svinja, 95 miliona pilića i osam miliona koka, više desetina hiljada konja i nekoliko hiljada magaraca jer imamo dovoljno kukuruza da nahranimo taj broj grla – navodi Gulan.
Ne oskudevamo ni u povrću. U 2021. godini smo proizveli oko 1.050.000 tona povrća namenjenog za upotrebu u svežem stanju i za potrebe prerađivačke industrije 11 povrtarskih vrsta koje vodi zvanična statistika. Imali smo i oko 400.000 tona raznovrsnog povrća u baštenskoj proizvodnji, namenjenog svežoj potrošnji u domaćinstvima. U različitim oblicima zaštićenog prostora bilo je i oko 245.000 tona povrća.
Domaća proizvodnja, navodi dr Boris Adamović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uglavnom zadovoljava potrebe domaćeg stanovništva, ali mi, istovemeno, i kupujemo i prodajemo povrće na druga tržišta.
– Iz Republike Srbije se izveze oko 200.000 tona povrća, a najviše na inotržište ode krastavaca, paprika, mrkve, crnog luka i paradajza. Istovremeno, povrće kupujemo od drugih zemalja u okruženju, najčešće je to rano povrće pradajz, paprika i krastavci iz Grčke, Albanije i Severne Makedonije.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
