Poslednjih osamnaest meseci Srbija se bori sa kovidom, isto toliko meseci neprekidno slušamo o vitaminima B, C, D, cinku, magnezijumu… Da li su nam svi ovi vitamini i minerali potrebni za hladnije dane?
Specijalista ishrane dr Veroslava Stanković kaže da treba održavati balans imuniteta i postizati ga pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i mentalnom higijenom.
Farmakolog prof. dr Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu istakao je važnost racionalne primene antibiotika, lekova za smirenje i suplemenata.
Što se ishrane tiče, Stankovićeva navodi da bi apsolutno trebalo izbegavati nepravilnu ishranu, poput jednog obroka dnevno, ili konzumiranja brze hrane, malog unosa povrća i voća, kao i smanjene fizičke aktivnosti.
Takođe bi trebalo raditi na tome da se količina stresa smanji što je više moguće, a s tim ciljem treba konzumirati ribu zbog omega-3 masnih kiselina, kao i namirnice bogate vitaminima B grupe.
Kada kod smanjivanja stresa prirodni mehanizmi i namirnice više nisu dovoljne, potrebna je pomoć farmakologije, odnosno korišćenje anksiolitika.
Samardžić takođe napominje važnost pravilnog spavanja, opominjući da narušavanja cirkadijalnog ritma umnogome utiče na imunitet.
Uoči jesenje i zimske sezone, kada ćemo biti izloženiji virusima, preporučuje unos vitamina C koji, kako kaže, u svim studijama pokazuje da ima zaštitno dejstvo na naš imunitet.
„Takođe i vitamin D. Svaki drugi pacijent koji nam dolazi ima deficit ovog vitamina. Za njegovu nadoknadu potreban je duži period. Od vitamina B grupe, za imunitet su posebno dobri B1, B2 i B6“, kaže Samardžić.
Vitamine B kompleksa treba uzimati pre podne jer je njihove resorpcija bolja što je opterećenje probavnog sistema manje. Vitamin C takođe, i za većinu populacije dovoljno je uzimati 500 miligrama dnevno.
Suprotno od toga, vitamin D treba uzimati u popodnevnim satima, jer se on bolje apsorbuje kada ima dovoljno hrane u probavnom traktu.
Magnezijum, koji ima povoljan efekat na raspoloženje, treba unositi u jutarnjim satima. Cink koji doprinosi smirivanju i stabilizaciji nervnog sistema preporučuje se uveče.
Samardžić ističe da je sve ove savete najbolje primenjivati od pojedinca do pojedinca i u dogovoru sa lekarima prilagođavati doze.
Kao što znamo, vitaminom C je bogato citrusno voće, crvena paprika i kupus. On već na 60 stepeni Celzijusa gubi aktivnost i oksiduje, tako da namirnice sa njim ne treba mnogo zagrevati.
Vitamina B ima mnogo u integralnim žitaricama. Vitamina D, koji trpi termičku obradu, najviše ima u morskoj ribi ili u mlečnim proizvodima pojačanim vitaminom D. Naravno, za sintezu vitamina D ključno je izlaganje direktnom suncu i to je najbolje raditi u popodnevnim satima, barem 15 minuta.
Stankovićeva naglašava da unos vitamina D treba pojačati i suplementima, jer se u njenoj praksi pokazalo da je deficit tog vitamina veoma raširen.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
