Zelena špargla je koliko-toliko poznata i otprilike isto toliko je jedemo. Ali za belu šparglu je retko ko u Srbiji čuo, a još su ređi proizvođači koji su se usudili da je gaje. Porodica Milanović na poljima između Cerovca i Sobovice kod Kragujevca je u zavičaju svog oca formirala prvi zasad bele špargle. Pre dve godine imali su i prvu berbu, a ove godine ih očekuje pun rod. Svoj uspeh svake godine proslavljaju „Šparglijadom“. Tada na crvenom tepihu postavljenom na njivi pričaju o ovom neobičnom povrću koje je namenjeno samo za strpljive proizvođače, jer se do prve berbe čeka tri godine.
Zasad sestre i brata Marije i Marka Milanovića, koji su oboje rođeni i odrasli u Nemačkoj, prostire se na 4,5 hektara, a njihovi razlozi su sasvim ekonomski i marketinški opravdani.
Što mogu Nemci, možemo i mi
-U Srbiji uglavnom znaju za zelenu šparglu, za belu retko ko. Cilj nam je da pokažemo i dokažemo da ima povrća koje je popularno u svetu, a koje može da uspeva i kod nas – kaže Marija Milanović.
Njen brat Marko dodaje da je ovo četvrta godina njihovog zasada, a da su tek posle treće imali rod.
-Očekujemo ukupno 20 tona sa ove površine. Bela špargla može da ima prođu, samo je potrebno probuditi interesovanje. U celoj Evropi, a ponajviše u Nemačkoj, špargle se služe otprilike kao kod nas krompir – objašnjava Marko.
Specifičnost zasada bele špargle je to što je prekriven belom folijom i to je prvo što pada u oči, ne samo slučajnim prolaznicima, već i iskusnim poljoprivrednicima.
Dok su Marija i Marko na pola puta između Srbije i Nemačke, o neobičnoj njivi brinu dvojica angažovanih stručnjaka iz Šumadije, koji su prihvatili izazov i uspeli da savladaju tehnologiju proizvodnje.
Jednom se sadi pa 10 godina bere
-Špargla je višegodišnja biljka. Kada je posadite jednom, traje od 10 do 15 godina. Razvija se iz rasada. Sadi se u bankovima i pokriva folijom, da ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti. Kada bi dobila svetlost, postala bi zelena i promenila bi ukus. Ona raste ispod zemlje i čim izbije na površinu – vreme je za berbu. Već kada je na pet centimetara iznad banka, smatra se da je prerasla. Berba bele špargle počinje u maju i junu i berači sukcesivno podižu foliju. Odmah nakon vađenja ploda iz zemlje vraćaju foliju – kaže Marko Simić, menadžer proizvodnje.
O tome kako gajiti belu šparglu, Simić kaže da se prve godine pušta da radi vegetacija, štiti se od korova i vodi računa o vlažnosti zemlje. Druge godine se zasad samo održava, a treće već stiže prvi rod.
-U trećoj godini prinos je oko tone po hektaru, a narednih se može očekivati od pet do deset tona. Problem kod gajenja bele špargle u Srbiji je to što nemate od koga da učite, već samo koristimo literaturu i prepričana iskustva inostranih proizvođača – dodaje Simić.
Za razliku od zelene špargle, bela je neutralnog ukusa. Veoma je zdravo povrće, antioksidantno i sa malo kalorija. Za kilogram treba izdvojiti od 1.500 do 2.000 dinara u maloprodaji. Ali, da bi se stiglo do naplate potrebno je prvo uložiti.
Ulaganja kao za hektar jabuke
Mirko Minić, koji brine o celokupnoj proizvodnji, kaže da stići do crvenog tepiha nije lako i da su za naše uslove početna ulaganja prilično velika.
-U rangu su sa ulaganjima za jedan hektar zasada jabuke, koju hoćete da gajite u skladu sa svim principima savremene tehnologije i uz primenu punih agrotehničkih mera. Za male zemljoposednike to može da predstavlja rizik, jer je u pitanju novi trend na koji ljudi tek treba da se naviknu, a i potrebno je čekati do punog roda. Hobisti mogu da se okušaju na malim parcelama, jer su u tom slučaju ulaganja ne tako znatna – kaže Minić.
Bela špargla je otkrivena u 19. veku. Jedan od najveći proizvođača je Holandija, zemlja u kojoj je ovo povrće duboko ukorenjeno u tradicionalnoj kuhinji. U svetu postoji oko 3.000 vrsta špargli, ali na tržištu se sreću svega tri – zelena, bela i ljubičasta. Brzo gubi ukus i mekoću. Zbog tankog omotača, voda koja se nalazi u špargli može vrlo brzo da ispari. Zato se najbolje čuva kada se umota u vlažnu krpu ili u orošenoj plastičnoj kesi drži u frižideru do sedam dana. Ukoliko su izdanci špargle čvrsti, puni vlage i škripe kada se trljaju jedan o drugi, znači da je sveža.
Kako se pripema
Bela špargla se pažljivo oljušti od vrha ka korenu, pošto njena kora ostaje tvrda i kada se obari. Pre kuvanja treba odseći jedan do dva centimetra od donjeg kraja izdanka. Dužina kuvanja zavisi od debljine izdanaka. U proseku, beloj špargli je potrebno od 5 do 10 minuta da se skuva.
Izuzetno je blagog ukusa i služi se kao prilog. Priprema se jednostavno. Kada se obari u vodi, mogućnosti su neograničene. Može da se griluje sa slaninom, pršutom ili da se pohuje sa dodacima. Špargle je ponekad dovoljno preliti maslinovim uljem ili puterom, a odlično se slažu i sa inćunima ili gorgonzola sirom. Tradicionalno, u Nemačkoj ovo povrće se jede sa šunkom ili pršutom, kuvanim krompirom i holandskim sosom.
Špargla je povrće dragocene hranljive vrednosti. Lekovite supstance špargle pospešuju sekreciju žuči i štite od pojave kamena. Sadrži visok procenat vode, bogata je vitaminima B, A, C, K i E i mineralima kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, cinkom, selenom, manganom, gvožđem. Ima i visok procenat vlakana, pa je stekla epitete „čistač organizma“ i „čuvar zdravlja“.
Špargle u slanini
Potrebno je oko 1 kilogram špargli, 400 grama slanine isečene na tanke šnite (najbolje pančete), 3 kašike limunovog soka, 5 kašika maslinovog ulja, 1 kašičica timijana, so i biber po ukusu.
Špargle operite i očistite i po tri do četiri korena umotajte u jednu dugačku šnitu slanine i stavite u pleh. Posolite i pobiberite po ukusu, prelijte maslinovim uljem, začinite timijanom i limunovim sokom. Stavite da se peče u rerni oko osam minuta, pa okrenite na drugu stranu i pecite još toliko. Vodite računa da se slanina ne odmota dok okrećete špargle. Iste „paketiće“ možete staviti i na roštilj.
B. Nenković
Dobro jutro broj 566 – Jun 2019.
