Feromonske klopke koriste feromone da bi privukle jedinke određene vrste insekata. Neke insekatske vrste osete feromon suprotnog pola na razdaljini i do nekoliko kilometara. Ipak, kod insekata koji mogu biti štetni u biljnoj proizvodnji na našim prostorima, ta udaljenost je najčešće nekoliko stotina metara. Feromoni su uglavnom visoko specifični i privlače samo jednu insekatsku vrstu. U klopci feromon privlači insekta koji ulazi u nju i lepi se za ploču premazanu posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka je funkcionalna samo u vreme dok se oslobađaju feromoni, što traje od četiri do šest nedelja. Kraći period je tokom visokih temperatura, a duži u hladnijim uslovima.
Postoje i obojene klopke koje koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično su to bele, žute i plave klopke. One nisu selektivne i „mame“ sve insekte koje privlači određena boja. Površina klopke je takođe premazana posebnim lepkom koji se sporo suši tako da bubica, kada uđe u klopku, na njoj ostaje zalepljena. Pošto se klopke postavljaju na mesto gde se štetni insekti najčešće pojavljuju, najveći broj prikupljenih bubica predstavlja ciljanu štetočinu. Ove klopke su u funkciji od šest do osam nedelja, odnosno dok je lepak lepljiv. Međutim, ako je broj insekata veliki, oni nekada u potpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba ranije zameniti novom.
Zato sve grane biljne proizvodnje, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, a naročito integralna i organska biljna proizvodnja, koriste feromonske klopke u cilju racionalnije upotrebe pesticida i smanjenja njihovih ostataka u biljnim proizvodima. Kod nekih vrsta, ukoliko je napad slabiji, feromonske klopke se mogu koristiti za masovno izlovljavanje, čime se dodatno smanjuje broj prskanja.
Piše: Dipl. inž. Mirjana Petrović, PSS služba u Leskovcu
