Okolinu Topole podno Oplenca, zbog prepoznatljivog vinogorja, nezvanično su prozvali srpskom Toskanom. Poređenje je usledilo nakon što su uočene sličnosti u pastoralnim pejzažima prekrivenim vinogradima. Slična su i podneblja, a novi talas naših vinara počeo je da parira italijanskim i sa kvalitetom vina. I dok su se šumadijski vinari samouvereno pitali po čemu bi Toskana bila u prednosti u odnosu na njih, na domaće brežuljke su stigla još neka prepoznatljiva obeležja ove italijanske regije.
Sada ima i čempresa, lavande i maslina oko šumadijskih vinograda, ali i autohtonih italijanskih, među kojima je i sanđoveze. Ova sorta je karakteristična za Toskanu, a ulazi u sastav čuvenog vina Kjanti. Jedan Šumadinac koji je zaljubljenik u Italiju, čokote i vina, odlučio je da na domaće, pitome predele „useli“ sortu tešku za gajenje i da od nje pravi vino.
Srđan Draganić je u selu Lipovac nadomak Topole, nakon dugogodišnjeg rada u inostranstvu, zasadio, za sada jedini vinograd u Srbiji sa ovom italijanskom autohtonom sortom. Kako se u srpskoj Toskani ponaša sorta karakteristična za podneblje Italije, u ovoj vinariji odgovaraju da sa njom nije lako.
Vrlo zahtevna sorta
– Sanđoveze je vrlo specifična i vrlo zahtevna sorta crnog grožđa za gajenje. Pripada četvrtoj epohi zrenja. Pošto spada u tu grupu, odnosno kasno rađa i sazreva, i berba počinje kasnije, u oktobru. Pokožica joj je jako tanka, sklona pucanju. Napadaju je patogeni i treba biti vešt u odbrani. Pokazalo se da je pozicija na kojoj je zasađena ovde nadomak Topole, na potesu zvanom Karaula, za nju izuzetno prijatna. Ruža vetrova je stalno prisutna, kao i dobra provetrenost vinograda, koja je izuzetno bitna za sanđoveze, kao uostalom i za ostale sorte – kaže menadžer vinarije „Draganić“ Darko Bogićević.
On objašnjava da je bilo izazovno podići vinograd sa ovom sortom i da to nije bila tek puka neosnovana želja, već rezultat ozbiljnih priprema, promišljanja i angažovanja stručnjaka.
– Pozvali smo struku u pomoć i to onu koja najviše zna o gajenju sorte sanđovezea. Naime, eminentna ekipa Italijana je došla kod nas i pregledali su kompletno zemljište. Proverili su klimatske uslove, a zatim otišli na institut u Udine sa svim uzorcima. Vratili su se sa elaboratom od 100 strana. Dali su nam svoju procenu i stručno mišljenje da će to ovde uspeti, kao i celu recepturu. Oni su nam i sadili vinograde – objašnjava Bogićević.
Pitko crveno vino izuzetnog voćnog karaktera
Vinogradi Draganića se prostiru na ukupno osam hektara sa nekoliko sorti grožđa. Sanđoveze zauzima dva hektara pored samog drvoreda čempresa, koji su prepoznatljiv motiv na fotografijama Toskane. Svaki red je uredno numerisan i obeležen. Vinograd se nalazi na samom početku sela Lipovac, u kome je inače registrovano devet vinarija i ozbiljan je takmac na srpskom vinskom putu.
Sanđoveze u Srbiji raste na nadmorskoj visini od 375 metara i pogled iz vinograda puca ka Rudniku, Venčacu i Kosmaju. Zbog toga što je kasna sorta, postoji problem da dobije šećer, pa ovdašnjeg vinogradara pomalo podseća na domaći prokupac. Sa jednog čokota u proseku beru kilogram grožđa.
Vinarija je nastala 2018. godine. Od crnog grožđa, osim sanđovezea Draganić gaji kaberne fran, merlo i crnu malvaziju. Od belog su to šardone i sovinjon, ali i neke specifične sorte. Ipak, vino od sanđenovezea je okosnica i novitet na ovim prostorima.
Darko Bogićević kaže da sanđoveze daje vino izuzetnog voćnog karaktera sa aromama bobičastog šumskog voća. Specifično je da su tanini prisutni, a da je izuzetno lagano, mirnijeg tela. Glavna razlika između sanđovezea i kabernea, i merloa, koji su kod nas većinski zastupljeni i poznati po taninima, je da ovaj dvojac odomaćenih ima izuzetno jako telo. To su robusna vina, a sanđoveze je apsolutno druga priča. Dakle, kod njega postoji voćnost i karakter, te ga uglavom ocenjuju kao veoma pitko crveno vino. Veoma je specifična sorta i oni koji nisu upoznati s njim, a prvi put probaju, ne znaju šta da očekuju. Na kraju su uvek pozitivni utisci.
Iz Oplenačkog vinogorja u svet
Sanđoveze je sorta crnog grožđa čije se ime povezuje sa božanstvima. Ime joj potiče od latinskih reči „Sanguis Iovis“ što u prevodu znači krv Jova, odnosno Jupiterova krv. U proizvodnji italijanskih vina zauzima prvo mesto. Danas postoji 14 klonova ove sorte.
Pretpostavlja se da potiče iz Toskane, oblasti u kojoj se pominje još u 16. veku, ali danas je rasprostranjena i u drugim delovima centralne Italije. Ima relativno tanku pokožicu i nije jako obojena. Zbog toga kod ove sorte ne treba uvek očekivati intenzivnu rubin crvenu boju. Ova vina u Toskani odležavaju u bačvama od slavonskog i francuskog hrasta.
– U Šumadiji, u krajoliku koji podseća na Toskanu, u početku smo se bazirali na francuski hrast i viktoriju – američki hrast. Međutim, ove godine ćemo krenuti sa mađarskim i slavonskim hrastom, jer smo shvatili da oni prijaju sanđovezeu sa ovog podneblja. Naša ideja je da naše vino ne bude prebarikirano. Bazično puštamo da odleži devet meseci – objašnjava Bogićević.
Osim što Šumadinci mogu da probaju sanđoveze, vinarija „Draganić“ pregovora o izvozu vina u Belgiju, Norvešku i Englesku, dok su u završnoj fazi ugovori sa kineskim kupcima. Želja im je da i ostatak sveta proba vino od sorte grožđa koje je tipično za Italiju, a uzgajano je u Oplenačkom vinogorju.
Pohvala iz Pijemonta
– Kod nas su došla četiri proizvođača vina iz Pijemonta koje smo ugostili. Bili su apsolutno oduševljeni našim vinima od ove italijanske autohtone sorte. Kupili su vina, odneli u Italiju. Prema njihovoj proceni, kako su nam oni sami rekli, naše vino od sanđovezea je iznadprosečno. To je njihova ocena – ponosan je Bogićević.
Palava za suvo belo vino i kolombard za konjak
Osim sorte sanđoveze, vinarija „Draganić“ uzgaja još jednu specifičnu, imena palava. Ova bela sorta nastala je u Češkoj 1953. godine, ukrštanjem crvenog traminca i Myller -Thurgau. Draganić od njega pravi suvo belo vino, svetlo žute boje, sa intenzivnim sortnim bukeom kojim dominiraju arome zove, ruže, kajsije i mandarine.
– Palava je zanimljiva sorta, muskantna i egzotična. Posadili smo 1,2 hektara i to je najveći vinograd ove sorte u Srbiji, ali ne i jedini. Kolombard je sorta od koje se ne prave vina. Reč je o kiselom grožđu od koga se pravi armanjak konjak, a u vinogradarstvu služi da pomogne u lošijim godinama, kada ima manje sunca, pa treba više minerala sovinjonu ili šardoneu. On se dodaje kao začinska sorta u malim procentima i to je najprirodniji način da se povećaju minerali u pojedinim belim vinima – objašnjava Darko Bogićević.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
