SVAKA GRUPA VOĆAKA IMA SVOJU MONILIJU
Retki su voćari koji se u svojim zasadima nisu mučili s parazitnom gljivom monilijom i štetama koje može da napravi ako se na vreme ne otkrije i ako se ne spreči njen razvoj. Možda niste znali, monilija nije samo jedan, jedinstven parazit. Vrste roda Monilinia su ekonomski značajni patogeni i jabučastih, i koštičavih vrsta voćaka.
U Srbiji su prisutne četiri vrste ovog roda: M. fructigena, M. laxa, M. fructicola i Monilia polystroma. Dosadašnji najčešći oblici monilioze se javljaju na svim vrstama koštičavog voća, a većinski u dva različita oblika. Prvi je kroz sušenje mladih grana s cvetovima (Monilia laxa), a drugi vid je kroz trulež plodova (Monilia fructigena).
Pogoduje im toplo i vlažno vreme
Bolest sušenja cvetova i grančica javlja se pretežno na koštičavim voćkama – trešnji, višnji, šljivi, breskvi, kajsiji. Otkriva se na parazitiranim cvetovima, mladarima, granama, grančicama i plodovima. Gljiva, kao i sve monilie, prezimljava u krošnjama voćaka ili na zemljištu u obolelim plodovima, kao i u zaraženim granama i rak ranama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti, sledećeg proleća ili leta, formiraju se konidije koje se razmnožavaju, a do cvetova ih prenose kapi kiše, insekti ili vetar. Infekciji pogoduju visoke temperature i vlažni uslovi sredine.
Infekcija cvetova može da nastane odmah čim „provire“ iz pupoljaka, ali i kasnije tokom perioda cvetanja. Prvi simptomi bolesti na ovim organima uočavaju se kao sušenje prašnika i kruničnih listića, posle čega se ubrzo suše i ostali delovi cveta. Kod sušenja mladara s cvetovima prvi znaci zaraze mogu se videti posle cvetanja kada se boja cvetova naglo menja, oni postaju mrkosivi, suše se i propadaju, dok se na kraju ne osuši i cela grančica, grana, a kod jakog napada i cela voćka. Kroz cvetnu dršku micelija parazita prodire i u tkiva mladara, gde produžava svoje razviće, a na njima stvara u početku ovalne i eliptične pege, koje se, u povoljnim uslovima za razvoj patogena, šire i spajaju, prstenasto obuhvataju mladar, tako da se deo iznad mesta zaraze suši i izumire.
Često se šteta od ove bolesti pripisuje mrazu. Međutim, za razliku od oštećenja od mraza, kada se suše svi cvetovi, gljiva suši cvetove samo na pojedinim grančicama.
Kod jabučastih vrsta voća, jabuke ili kruške na primer, monilioza se javlja samo kao prouzrokovač truleži ploda, a u retkim i izuzetnim slučajevima i kao sušenje mladara za vreme cvetanja. Na dunji se javlja baš za tu vrstu specifična Monilia linhartiana. Sve su ovo nazivi konidijskih formi prouzrokovača bolesti. Precizne plodne forme ili apotecije, javljaju se vrlo retko. U tom slučaju nazivi prouzrokovača bolesti su ne Monilia već Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.
Jabuke mogu biti inficirane od trenutka zametanja pa do potpune zrelosti, ali i kasnije, posle berbe, u toku transporta i skladištenja. Mladi plodovi skoro po pravilu budu zaraženi preko sasušenih prašnika koji se na njima zadržavaju duže vreme. Zaraza može nastati i kroz pokožicu ploda, ako je pokožica i najmanje oštećena. Ove povrede najčešće nanose insekti, a mogu nastati i kao posledica delovanja hemikalija, insolacije, grada i slično.
Ambalaža mora biti nova
I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra, ne držati je na zemlji zbog moguće kontaminacije (zaraze) i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a same plodove bi trebalo u što kraćem roku rashladiti do temperature skladištenja i uneti u skladište.
Piše: Dipl. inž. Mirjana Petrović, PSS služba u Leskovcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
