Ovaj predivni grm raskošne cvasti u aprilu i maju, poreklom je sa Balkana i iz Male Azije. U našem narodu je postao naročito omiljen od kada je u 13. veku kralj Uroš Prvi, u čast dolaska svoje buduće supruge, princeze Jelene Anžujske, duž doline Ibra posadio na stotine sadnica, kao znak dobrodošlice.
Četiri veka kasnije jorgovan je počeo da osvaja svet, ali na svoj veliki pohod, uprkos dirljivoj ljubavnoj kraljevskoj legendi, nije krenuo iz Srbije, već iz Osmanlijskog carstva. S prostora današnje Turske se proširio po Evropi, a onda i širom planete. Tako je postao ukras u milionima bašta.
Danas postoji oko 25 vrsta jorgovana, od kojih je nastalo preko hiljadu hibrida sa cvetovima u svim nijansama ljubičaste, plave, ružičaste, bele, crvene i žute boje, jednostrukim i duplim, koji ne cvetaju samo u aprilu i maju. Kod nekih sorti cvetanje traje tokom čitavog leta. Jorgovan – Syringa vulgaris – cveta na grančicama starim između dve i pet godina. Rezidbu treba obavljati svake druge godine, kako bi se osiguralo obilno cvetanje. Ovaj višegodišnji grm sadi se u jesen ili u proleće, na osunčano mesto. Dobro će uspevati i u polusenci, ali u hladovini neće cvetati.
U vlažnom, dobro dreniranom i kompostiranom zemljištu treba iskopati jamu dubine oko 40 centimetara za sadnicu jorgovana. Nakon sadnje potrebno je obilno zalivanje. Vlažnost tla mora se održavati sve dok se biljka dobro ne ukoreni, a to podrazumeva redovno zalivanje tokom prve sezone, nakon čega će mu biti dovoljne padavine.
Jorgovan vrlo brzo raste. Za kratko vreme dostići će visinu i do pet metara. Da bi obilno cvetao, neophodno je svake godine prihranjivati ga đubrivom na bazi fosfora, jer ovaj mineral pospešuje cvetanje. Kad prođe sezona cvetanja, treba ga orezati i to samo trećinu starih grana. Tako se obezbeđuje dovoljno svetlosti unutrašnjim delovima krošnje i sprečava se truljenje koje može nastati zbog nedostatka vazduha. Jorgovan se može pustiti da raste slobodno, i da vlasnik nikada ne uzme makaze u ruke. I tada će lepo cvetati.
Međutim, da bi se dobio lepo oblikovan grm, treba znati da on ne cveta na mladim, jednogodišnjim grančicama. Cvetanje je na granama starim između dve i pet godina. Što su one starije, intenzitet cvetanja se smanjuje. Zato se često mogu videti starija stabla s mnoštvom ogoljenih grana. Osim rezidbe krošnje, trebalo bi redovno uklanjati i izdanke koji izbijaju u podnožju, kako ne bi trošili snagu biljke.
Tokom proleća treba ukloniti polomljene, oštećene i izmrzle grančice. Stara stabla orezuju se u rano proleće, čim prođe opasnost od mrazeva. Mlada stabla se orezuju nakon cvetanja. Uklanjaju se grane na kojima je završena cvast i one se skraćuju za jednu trećinu. Treba prorediti i grane koje su bliže zemlji i one koje rastu prema središtu krošnje, kao i koje preklapaju druge.
R.D.J.
