• Ako još nije posađen beli luk i arpadžik za mladi crni luk, još nije kasno da se to učini. Seju se i spanać, zimska salata, matovilac, blitva, šargarepa…
• Za ranu proizvodnju praktikuje se predzimska setva šargarepe. To se radi obično krajem oktobra ili u novembru. U toku zime seme ostaje u zemljištu i vrlo malo proklija, a rast nastavlja, u proleće, čim otopli.
• Nedozrele biljke kelja ne treba uklanjati iz bašte. One mogu prezimiti na otvorenom jer će na proleće formirati glavice.  
• Vreme je i za vađenje rotkvi. Bele i crne se mogu sačuvati za zimu, kao i žute povrtne, izvanrednog ukusa i teksture.
• Baštovani koji su u svojoj bašti posejali dajkon rotkvu ne treba da zaborave na nju. Valjalo bi da se izvadi i ukiseli.
• Mnoge vrste lisnatog povrća mogu prezimeti u bašti pa se mogu brati i ispod snežnog pokrivača. To su kelj pupčar, lisnati kelj, zimska salata, matovilac, ali i praziluk. Bolje će odoleti zimi ako se u kasnu jesen prekriju slamom, agrotekstilom ili se preko njih naprave tuneli od pruća i pokriju plastikom.
• Ako posle prebiranja korenastog povrća ostane puno koje je neprikladno za čuvanje, ne treba ga baciti. Ono se ili narenda i zamrzne, ili se sitno iseče i osuši.
• Manje količine crnog luka se najbolje čuvaju upletene u vence i obešene o klin u zatvorenoj prostoriji u kojoj ne može smrznuti.
• Krompir se čuva u mrežastim vrećama ili trapovima. Ako je u holandezima, treba ga redovno prebirati i izbaciti trule i sumnjive krtole.
• Završava se berba paradajza, paprike, krastavaca, kupusnjača, rena ali i kukuruza šećerca.
• Posle berbe treba pospremiti baštu. Pokupiti sve biljne delove i one koji su zdravi odneti u kompostarnik, a bolesne upakovati u vreće i izneti u smeće. Zemljište mora da bude čisto, jer će uskoro početi đubrenje i oranje.
• U domaćinstvima u kojima ima stajnjaka, komposta ili se nabavi peletirani stajnjak, treba prvo njega ravnomerno rasturiti. Ali, pre nego što se to uradi, napravi se plan naredne setve ili sadnje da bi se znalo u koji deo bašte treba da se unese organsko đubrivo.
• Po potrebi se radi analiza zemljišta da bi baštovani bili sigurni koja hraniva nedostaju, a kojih ima dovoljno.
• Krajem meseca se mogu sejati bob i grašak za ranu prolećnu berbu. 

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com