Koliko ste puta pojeli beli luk jer znate da je zdrav, da je jedno čeno dnevno odlično za imuni sistem, da je jedan od najboljih začina za svako jelo, a posle toga proveli ceo dan vareći ga i govoreći sebi kako sledeći put neće biti tako ili ga nećete ni jesti. Za sve vas koji imate taj problem rešenje je „blek garlik“ – crni beli luk, fermentisan mesec dana kako bi dobio slatkast ukus, izgubio specifičan miris a ostao zdrav. Proizvodi ga na svom gazdinstvu četvoročlana porodica Vujanić iz Svilajnca.
– Blekgarlik je zapravo fermentisani beli luk i nije laka fermentacija u pitanju. U pitanju je sporo kuvanje u trajanju od mesec dana na određenoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Naravno, nije to pravo kuvanje, tako se samo zove. Nakon kuvanja u luku se dese razni procesi gde on postaje crn i slatkast i izgubi onaj neprijatni miris – objašnjava najmlađi iz porodice, Nikola. A šta se luku zaista desi i zašto je crn?
– Alicin, koji je prirodni antioksidans, se stabilizuje, dok je u klasičnom belom luku nestabilizovan. Kada pojedete par čenova klasičnog belog luka nekoliko dana ih varite, telo se bori i imate onaj neprijatni miris, a to kod blek garlika ne postoji jer je alicin stabilizovan, manje ga ima ali ga telo bolje koristi – za one koji teško podnose beli luk ovo je odlično, pritom provereno, jako ukusno i lepo upakovano rešenje.
– U našim pakovanjima imamo samo čenove u teglicama od 35 grama i 70 grama, zatim luk u bagremovom medu koji je odstajao tri do šest meseci, imamo ga i u prahu i odličan je za čorbe i gulaše, a naš najnoviji proizvod je posni majonez koji možete u bilo kakav sendvič da stavite i fantastičnog je ukusa – zadovoljan je sa razglogom, jer je njihov proizvod izazvao veliku pažnju i potražnju.
– Mnogi nas pitaju kako smo došli na ideju za ovaj proizvod. Moram da vam priznam sasvim slučajno. I to je naša porodična ideja. Pre četiri godine posadili smo na hektar zemlje posadili beli luk i dobili šest i po tona sa kojima, najiskrenije, nismo znali šta ćemo da radimo jer nismo razmišljali o plasmanu. Onda smo se setili da niko u našem okruženju nema blek garlik i da je to zdrav proizvod o kome smo ponešto čuli. Raspitali smo se kako i šta, malo proučavali i rešili da krenemo u proizvodnju, pa šta bude. Evo već godinu i po dana posećujemo noćne markete, sajmove, a pre nekih mesec dana smo ušli i u prodavnice – pored onih koji se prvi put susreću sa ovim proizvodom ima i onih koji su ga već konzumirali.
– Zadovoljni smo kako ljudi prihvataju naš proizvod, jer njih dosta voli beli luk, a ima problem s njegovim varenjem. Kada čuju da je zdraviji i da se ne oseća, lagano ga kupuju i konzumiraju. Njegova cena jeste za naše uslove malo visoka, ali jednostavno mora tako, jer mesec dana troši struju i to je najveći problem. Najveća pohvala nam je kada stranci kupe naš proizvod i kažu „vau pa nismo znali da i u Srbiji postoji blek garlik“. Evo, postoji – zadovoljno je konstatovao Nikola Vujanić.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
