Govoreći o koprivi, Momčilo Antonijević ističe da je reč o jednoj od najvrednijih samoniklih biljaka.

– Za razliku od spanaća i zelja, kopriva ne sadrži otrovnu oksalnu kiselinu, pa je ove namirnice bolje zameniti koprivom. Ona daje izvanredne rezultate kod brojnih tegoba. Pored regulacije krvne slike, pomaže kod reumatizma, proliva, kamena u bešici, dijabetesa, niskog krvnog pritiska, kao i kod unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja, naročito u kombinaciji sa rusomačom, virkom i nevenom. Kopriva je poznata i po svom dejstvu na kosu. Veoma uspešno se koristi za jačanje korena kose i protiv peruti. Proizvođači šampona nude proizvode sa ekstraktom koprive koji zaista može imati blagotvorno dejstvo, ali u preparatu koji se nanese na kosu i odmah ispere on praktično nema vremena da deluje. Zato preporučujem jednostavniji način. Mnogo je efikasnije da kosu nakon pranja isperete jakim čajem od koprive ili da teme izmasirate tinkturom ove biljke.

Kopriva ima i zanimljivo mesto u narodnim običajima.

– Pored bosiljka, kopriva je jedna od najčešće korišćenih biljaka u narodnoj magiji i ritualima. Na Đurđevdan ujutru ukućani se ožare koprivom po vratu, ispod potiljka, kako bi se “opekla” bolest i sačuvalo zdravlje.

Podseća i da je žarenje koprivom kao terapija veoma stara metoda.

– Stari Rimljani su je koristili za lečenje reumatizma i artritisa. To je i logično, jer kopriva sadrži mravlju kiselinu u sitnim dlačicama na lišću i stabljici.

Kao dodatak terapiji preporučuje i kupke od cele biljke sa korenom uz etarsko ulje ruzmarina ili kleke.

– Kopriva je prvoklasan tonik i sredstvo za pročišćavanje organizma. Zato se preporučujem rekonvalescentima, slabim i bledunjavim osobama.

Dodaje da deluje i diuretično.

– Blagotvorna je za sve probleme sa bubrezima i mokraćnom bešikom, jer pospešuje izbacivanje toksina iz organizma. Upravo zbog toga koristi se i kod kožnih problema. Pomaže kod ekcema, kožnih alergija i, paradoksalno, koprivnjače. Naime, kopriva je bogata histaminom, supstancom koja može smiriti i sprečiti alergijske reakcije. Zbog toga se koristi i kod alergijskog rinitisa. Mnogi smatraju da su alergije autoimune bolesti, pa ih je najbolje lečiti blagim, balansirajućim lekovima koji deluju postepeno na uzrok poremećaja, a ne samo na posledice, kao što to rade steroidi.

Antonijević dodaje da kopriva može pomoći i kod glavobolja koje su povezane sa oboljenjima bubrega. Takođe smatra da je posebno dragocena u lečenju bolesti savremenog načina života.

– To potvrđuje i njena upotreba kod dijabetesa. U tom slučaju preporučuje se mešavina koprive, pasuljevih mahuna, lista duda, maslačka, lista borovnice i imele. Ovim čajem može se veoma uspešno sniziti nivo šećera u krvi.

Posebno ističe značaj svežeg soka od koprive.

– Sveže isceđeni sok koprive izuzetno je sredstvo za lečenje anemije i jačanje organizma. Nakapavanjem ovog soka, pet do deset kapi tri puta dnevno pod jezik, leči se mucavost. Sok je koristan i za kosu. Utrljan u teme otklanja perut i jača koren kose.

Objašnjava i kako se priprema.

– Najbolje je koristiti sveže isceđen sok dobijen mlevenjem mlade, dobro oprane koprive u mašini za meso ili blenderu, a zatim ceđenjem kroz dvostruki sloj sterilne gaze.

Po njegovim rečima, sok se može i konzervirati.

– Razlijte ga u male, potpuno čiste i suve flašice od tamnog stakla sa dobrim čepom. Flašice poređajte u lonac na čije ste dno stavili nekoliko krpa, nalijte vodu i zagrevajte na oko 80 stepeni tri do pet minuta. Voda ne sme da provri. Kada se ohlade, čuvajte ih u frižideru i brzo potrošite nakon otvaranja.

Tekst Dijana Maksimović

Foto: Freepik